Izvor: Politika, 12.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeftino, a skupo
Za 100 dinara je pre šest godina moglo da se kupi: 100 grama kafe, litar ulja, kilogram šećera i kilogram krompira
Prilično apstraktno danas izgleda situacija u kojoj kupac u radnju ulazi sa 100 dinara, a iz nje izlazi sa punom kesom osnovnih životnih namirnica. Podsećanja radi, za ove pare u oktobru 2000. godine moglo je, međutim, da se pazari: 100 grama kafe, litar ulja, kilogram šećera i kilogram krompira. Istina je da su i zarade tada bile tri puta manje, ali su sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 100 dinara, do pre samo nekoliko meseci, mušterije iz radnje realno mogle da izađu samo sa jednom – flašom zejtina.
Iako je sezona spremanja zimnice, kako kažu trgovci, oborila cene, pa se ulje u pojedinim radnjama trenutno može pazariti i za 74 dinara, ne sme se zaboraviti činjenica da su za samo nekoliko godina cene proizvoda duplirane i da se potrošači s pravom žale da, iako ih statističari ubeđuju u suprotno, nekako nemaju osećaj da je njihova kupovna moć poslednjih godina – porasla.
Meso, ulje i šećer su, doduše, poslednjih dana, pojevtinili u velikom broju radnji, ali u Pokretu za zaštitu potrošača upozoravaju da su, bez obzira na to, cene i dalje nerealne i visoke, ponekad i – najviše u regionu.
Da nema razloga za hvalisanje, a da najavljeni "ekstrapopusti" nisu baš nešto naročito slažu se i mnogi ekonomisti. Prema rečima Vladane Hamović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede, troškovi proizvodnje su u međuvremenu porasli, benzin je poskupeo, a trgovačke marže povećane. Zato je teško govoriti o drastičnom poboljšanju životnog standarda.
– Trgovačke akcije i sniženja su normalna stvar u svetu i svakako ih treba pozdraviti. Međutim, ovde je pitanje do kada će da traju. Čini mi se da su ovi popusti više psihološkog karaktera i da je, možda nešto drugo, njihov uzrok – posumnjala je Vladana Hamović.
Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, trenutna sniženja cena u radnjama tumači više kao trgovački trik.
Prema njegovim rečima, prodavci obično snize cenu jednog proizvoda, a kupci, privučeni takvim kvazisniženjem, ulaze u radnju i uz robu koja je pojevtinila pazare još desetak namirnica.
– Možda su sve ove pojedinačne akcije i posledica jačanja dinara, pa trgovci na tu pojavu reaguju smanjenjem samo pojedinih cena. Naše tržište je i dalje zatvoreno i pojedinci još ubiraju dobre zarade zahvaljujući toj činjenici. To svakako mora da utiče i na cenu i sigurno je da su u našim radnjama proizvodi i zbog toga skuplji nego u okruženju. U Evropskoj uniji se, recimo, cene ulja kreću od 0,80 pa do 1,20 evra. Mi smo, nažalost, doskora bili na toj gornjoj granici – kaže Prokopijević i objašnjava da ne treba smetnuti s uma da su uporedo sa rastom cena rasle i zarade i da je priliv stranog novca uticao da mnogi proizvodi poskupe.
Ipak, samo letimičan pogled na cene u poslednjih nekoliko godina pokazuje kako je život u Srbiji iz godine u godinu postajao sve skuplji. Tako je, recimo, kilogram junetine u oktobru 2000. godine koštao 170 dinara, piletina se kupovala za 85 dinara, a beli sir za 70 dinara po kilogramu. Za 100 grama kafe tada se izdvajalo 20 dinara, a za litar ulja i kilogram šećera po 30 dinara.
A. Nikolić
[objavljeno: 12.10.2006.]
.jpg)
