Izvor: Politika, 26.Jan.2013, 16:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jeftiniji krediti olakšica privredi

Privrednici smatraju da će povoljniji zajmovi za likvidnost i kraći rokovi plaćanja pomoći malim i srednjim preduzećima u besparici

Privrednici i privredna udruženja uglavnom pozdravljaju odluku vlade da odobri subvencije za kamate na bankarske kredite za likvidnost, ali mogu se čuti i izvesne rezerve. Ministarstvo finansija i privrede je za subvencionisanje kamata po ovim kreditima izdvojilo 600 miliona dinara u ovogodišnjem budžetu, a očekuje se da poslovne banke plasiraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << maloj privredi oko 100 miliona evra kredita u 2013. godini.

U leto prošle godine za subvencionisanje kredita za likvidnost bila je predviđena suma od 300 miliona evra. Zahvaljujući tome banke su prodavale devize i plasirale dinare firmama što je uticalo na stabilizaciju kursa. To je bio prvi deo antikriznih mera za pomoć privredi.

Nelikvidnost je najveća boljka srpske privrede, pa privrednici ističu da će im ta odluka olakšati poslovanje i konkurentnost, ali i da je to prvi korak ka snižavanju kamata na bankarske zajmove realnom sektoru.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković veruje da će ova subvencija visokih bankarskih kamata pomoći mnogim preduzećima, iako bi se mnogo više obradovao potezima vlade koji doprinose poboljšanju poslovnog ambijenta i održivom poslovanju.

– Ipak, povoljniji krediti za likvidnost u sprezi sa Zakonom o ograničenju rokova plaćanja, koji počinje da važi 1. marta, doneće osetnije olakšanje privredi – kaže Atanacković. – Država se obavezala da će svoje obaveze plaćati u roku do 45 dana, što je veoma važno, jer je kašnjenjem izmirivanja računa baš ona bila uzročnik opšte nelikvidnosti. Ohrabruje i činjenica da će država subvencionisati kamate na kredite pre svega malih i srednjih preduzeća. To je pravi porez, jer jedino ona mogu da povećaju zaposlenost i izvoz.

Predsednik kompanije „Galeb Grup” Radoslav Veselinović kaže da je ova vladina odluka dobra samo se pita da li je dovoljna. U izjavi Tanjugu rekao je da bi uvek moglo i malo više „ali je bolje išta nego ništa”.

I u Privrednoj komora Beograda kažu da će predviđena sredstva za subvencije bankarskih kamata znatno doprineti da se besparica bar ublaži. Inače, ovih povoljnijih kredita bilo je i ranije. Za tom vrstom pozajmica vlada veliko interesovanje, ali preduzeća ih koriste isključivo za refinansiranje starih obaveza.

Predsednik Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Toplica Spasojević ocenio je da su subvencionisani krediti privredi iznuđen potez vlade, kojim će pokušati da snizi visoke kamatne stope u komercijalnim bankama.

– Kamate na kredite privredi u Srbiji toliko su visoke da obesmišljavaju svaku novu investiciju i novo zapošljavanje, tako da domaći realni sektor jednostavno nije u stanju da bude konkurentan u odnosu na kompanije iz okruženja – rekao je Spasojević, koji je i član Nacionalnog saveta za privredni oporavak.

Tim kreditima, dodao je, vlada će pokušati da popravi konkurentnost i da doprinese većem zapošljavanju, investicijama i izvozu.

– Podržavam nameru vlade. Iznuđena je, ali dok ne dođemo u situaciju da banke drugačije ocenjuju rizik države i privrede, onda je to neophodno – zaključio je Spasojević.

Rok vraćanja kredita je 18 meseci, sa počekom od pet meseci. U toku počeka, plaća se samo kamata, a ostatak duga se isplaćuje u 13 mesečnih rata.

I pored toga, Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, tvrdi da se subvencionisani krediti ne isplate.

– Ovom subvencijom bankarske kamate iz budžeta krši se Ustavom zagarantovana jednakopravnost pravnih lica na tržištu – kaže Knežević. – Subvencionisani krediti se dele isključivo po diskrecionim odlukama. Ovi krediti su nepovoljni i zbog njihovog kratkog roka otplate i pored počeka od pet meseci. Za to vreme proizvodna preduzeća ne mogu da zatvore nijedan proizvodni ciklus.

Knežević još tvrdi da je, prema podacima banaka, od 660 miliona evra subvencionisanih kredita odobrenih u 2012, čak 65 odsto potrošeno na refinansiranje duga.

– U poslednje četiri godine je dodeljeno oko 4,5 milijardi evra takvih zajmova. Ekonomski efekat je – nikad gore stanje u privredi, i zarada banaka na kamatama između 400 i 500 miliona evra. Prava pomoć privredi bila bi da država smanji poreze – kaže Knežević.

A. Mikavica

objavljeno: 26.01.2013.

Nastavak na Politika...