Izvor: Politika, Fonet, 22.Apr.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jeftiniji krediti?

Referentna stopa od 14 odsto mogla bi da znači i pojeftinjenje zajmova, kako očekuje guverner Radovan Jelašić. – Dalje sniženje osnovne kamate je moguće ako fiskalna politika bude restriktivna i država ne premaši planirano povećanje regulisanih cena

Monetarni odbor Narodne banke Srbije odlučio je juče da smanji referentnu kamatnu stopu sa 15 na 14 odsto. Pre dve nedelje Monetarni odbor je snizio referentnu kamatnu stopu sa 16,5 na 15 odsto. Dalje sniženje referentne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kamatne stope biće moguće ako fiskalna politika u narednom periodu bude restriktivna i ako država ne poveća regulisane cene više od planiranog dogovora, istakao je guverner Radovan Jelašić. On je izrazio uverenje da će to usloviti da i banke smanje kamate na dinarske kredite. Istina, neizvesno je koliko brzo i u kojoj meri, jer smanjenje referentne kamatne stope ne znači da će kamate pasti, pošto se bankarske marže povećavaju.

Jelašić je rekao da je Monetarni odbor smanjio referentnu kamatnu stopu zato što su mere vlade usmerene na smanjenje javne potrošnje, usporena je kreditna aktivnost i rast zarada, zamrznute penzije, a devizni kurs stabilizovan. Trenutnidezinflatorni faktori, među kojima su i pad ekonomske aktivnosti, odlaganje poskupljenja struje i stabilizacija kursa, veoma su jaki, smatra guverner.

– Ako se ovi trendovi nastave, bliži smo dodatnom smanjenju referentne kamatne stope, ali moramo da pratimo i šta se dešava na srednji i duži rok sa prilivom stranih investicija i kursom – istakao je Jelašić.

U ovom trenutku inflatorno deluju rast cena nafte na svetskom tržištu, povećanje akciza na naftne derivate i dodatni porez na usluge mobilne telefonije. Prema rečima guvernera, osnovni razlozi za usporavanje inflacije jeste izostanak rasta regulisanih cena, koji je u prva dva meseca presudno uticao na ukupnu inflaciju, kao i činjenica da su se efekti slabljenja dinara na rast cena u najvećoj meri iscrpli.

Rast potrošačkih cena u drugom tromesečju ove godine, prema procenama NBS, biće oko dva odsto, dok bi međugodišnja inflacija mogla biti 7,3 odsto. Doprinos regulisanih cena tom rastu biće oko 0,8 odsto, i to zbog rasta cena lekova, naftnih derivata i komunalno-stambenih usluga. Iako je procenat inflacije usaglašen sa MMF-om na 10 odsto, plus-minus dva procentna poena, sve je izvesnije, istakao je Jelašić, da će se inflacija naći u granicama ciljanog raspona NBS od osam odsto, plus-minus dva procenta.

U februaru je pad industrijske proizvodnje bio gotovo 20 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a pad prerađivačke industrije 23,7. Od početka godine broj preduzeća koja su u blokadi viši je za 4,8 odsto. Procena NBS je da će pad privredne aktivnosti u Srbiji ove godine biti veći od očekivana dva odsto. Pogotovu ako izostane povlačenje kredita za važne projekte od međunarodnih finansijskih institucija u iznosu od milijardu evra.

Priliv stranih direktnih investicija u Srbiju u januaru, kako je rekao Jelašić, iznosio je 62,5 miliona evra, u februaru oko 452 miliona, a u martu bi trebalo da iznosi oko 110 miliona evra. U martu su se banke, prvi put ove godine, ponovo zadužile u inostranstvu za 113 miliona evra.

B. Dumić

------------------------------------------------

Spreman da smanji platu

Guverner Jelašić spreman je da smanji svoju i plate dva viceguvernera i generalnog sekretara NBS u skladu sa zakonom koji je predložila vlada. Ali on smatra da zarade ostalih zaposlenih treba da ostanu iste. NBS će takav dopis, najavio je, uputiti vladi i predsednici Skupštine Srbije, kao i parlamentarnim strankama. U njemu će navesti da centralna banka treba da bude izuzeta iz „leks specijalisa”, kojim se smanjuju plate državnih službenika.

U slučaju da se takav zakon bude odnosio i na NBS, uputiće žalbu Ustavnom sudu zbog narušavanja samostalnosti i nezavisnosti centralne banke, čiji odgovor guverner očekuje u kratkom roku.

[objavljeno: 23/04/2009]

Nastavak na Politika...

B&F Online: Srbija: Referentna kamatna stopa snižena na 14 odsto