Izvor: Politika, 02.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeftinije preko Atlantika
Dopuna Sporazuma o otvorenom nebu između SAD i EU ozbiljno će uzdrmati tržište transatlantskog avio-transporta i ukinuti jedan od najrestriktivnijih bilateralnih sporazuma u istoriji avijacije
I u slučaju daljeg poskupljenja nafte, a time i avio-goriva, tokom narednih meseci može se očekivati pad cene karata na letovima između Sjedinjenih Država i Evropske unije. Naime, najnovija dopuna sporazuma o liberalizaciji avio-saobraćaja između Sjedinjenih Država i EU, iz korena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << menja tržišna pravila na letovima preko severnog Atlantika, koja su do sada bila podređena isključivo interesima nekoliko američkih i evropskih avioprevoznika.
Tačnije, dopuna Sporazuma o otvorenom nebu između Sjedinjenih Država i Evropske unije (dopuna je pravosnažna od 30. marta) podrazumeva pravo da avio-kompanije iz zemalja EU za SAD mogu da lete i sa drugih aerodroma, a ne samo matičnih kao do sada. Time su otvorena vrata za razvoj konkurencije koja će, do sada povlašćene avio-kompanije, naterati da poboljšaju uslugu i, što je najvažnije, da snize cene.
Tim povodom, konsultantska kuća „Dilojt” ocenila je da će Sporazum o otvorenom nebu ozbiljno uzdrmati tržište transatlantskog avio-transporta i da se time ukida jedan od najrestriktivnijih bilateralnih sporazuma u istoriji avijacije.
Ipak, istovremeno se mogu čuti i mišljenja koja karakteriše određena doza nepoverenja. Poenta je u tome da su do sada povlašćene avio-kompanije već zauzele najbolja vremena za sletanja (slotove) na američke aerodrome koji imaju najbolje veze sa Evropom. Vreme sletanja ima veliki uticaj na putnike pri izboru avio-kompanije, tako da će „novi” avio-prevoznici morati da prevaziđu taj problem. Jedan od načina je kupovina „slotova”, a atraktivni termini sletanja mogu koštati desetine miliona evra.
Liberalizacija avio-saobraćaja između Sjedinjenih Država i Evropske unije napraviće i svojevrsnu pometnju među velikim evropskim aerodromima preko kojih se do sada odvijao najveći udeo prekoatlantskog saobraćaja. Na primer, aerodromi „Hitrou” i „Frankfurt” su do sada bili najveći
evropski centri (habovi) za prevoz putnika ka Americi, a aktuelnim izmena i otvaranjem mogućnosti za jačanje novih aerodroma, oni bi mogli da izgube vodeće pozicije.
--------------------------------------------------------------------------
Izbori koče privatizaciju „Jata”
Privatizacija našeg nacionalnog avio-prevoznika najverovatnije će kasniti zbog parlamentarnih izbora umaju. Iako je prvobitno bilo predviđeno da „Jat” suvlasnika dobije tokom ovog proleća, najkasnije do leta, to po svemu sudeći neće biti moguće zbog administrativnih prepreka.Budući da je „Jat” javno preduzeće, za njegovu privatizaciju je neophodan odgovarajući zakonski akt, a zbog predstojećih izbora i mogućih teškoća, ostaje pitanje da li će on u parlamentu biti usvojen do leta. Privatizacioni savetnik, kompanija „Rotšild”, sredinom aprila bi trebalo da predstavi finalni predlog modela privatizacije. Kako „Politika” nezvanično saznaje, „Rotšild” će predložiti prodaju većinskog paketa sa 51 odsto akcionog kapitala „Jat ervejza”.U opticaju su dve varijante takvog scenarija. Prva predviđa prodaju svih 51 odsto kupcu iz Evropske unije, dok druga mogućnost kupcu van EU nudi paket iz dva dela – 49 plus dva posto. U slučaju „Aeroflota”, inače najozbiljnijeg interesenta za „Jat”, taj ruski nacionalni avio-prevoznik bi direktno preuzeo 49 posto akcionog paketa, a preostala dva procenta njegova povezana kompanija koja je registrovana u Evropi ili Srbiji. Na taj način Srbija bi zaobišla preporuke iz Ugovora o zajedničkom evropskom nebu, koji sugeriše da većinski paket nekog avio-prevoznika iz Evrope mora biti prodat kupcu sa Starog kontinenta.
M. Lakić
[objavljeno: 03/04/2008.]
.jpg)
