Izvor: Blic, 30.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeftinija struja pomoću berze
Jeftinija struja pomoću berze
Energetska berza Srbiji bi omogućila jeftiniji uvoz i skuplju prodaju domaće električne energije, ali je pre njenog stvaranja potrebno izvršiti liberalizaciju tržišta. Srpska berza bi mogla postati mesto gde bi se obavljala kupoprodaja električne energije iz celog regiona.
- Energetska berza u Srbiji omogućila bi Elektroprivredi Srbije i ostalim učesnicima na tržištu da prodaju viškove struje po većim cenama, kao i da uvoze >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jeftinije - rekao je za 'Blic' Vladimir Janković, direktor Direkcije za poslove tržišta električne energije u 'Elektromreži Srbije'. Iako tržište energenata može da funkcioniše i bez berze, ova institucija bi dovela do pravih ekonomskih odnosa između svih delova elektroenergetskog sektora, naročito uspostavljanjem referentnih cena električne energije i usluga na tržištu.
Prema novom Zakonu o energetici, Srbija bi trebalo da primeni sve propise koji se tiču otvaranja tržišta električne energije, što znači da se ukidaju monopoli u proizvodnji i prodaji. Preciznije, velikim industrijskim potrošačima biće omogućeno da dobiju status kvalifikovanih potrošača i kupuju struju van sistema EPS-a. Međutim, zbog neekonomske cene struje upućeni smatraju da neće biti želje velikih firmi da steknu ovakav 'povlašćeni' status. Niska cena struje je problem i za formiranje berze.
- Formiranje berze energenata u Srbiji za sada nije moguće zato što su kod nas cene ispod ekonomskih, ali kada budu bile realne, onda će moći da se formira berza - kaže Janković.
Ipak, berza je samo jedan od elemenata na liberalizovanom tržištu električne energije. Osnova svega je formiranje bilateralnog tržišta gde će se uspostavljati direktni ugovori između potrošača i proizvođača. Nakon toga, treba stvoriti balansno tržište preko koga će se pokrivati razlike između ugovorenih i realizovanih transakcija. Nakon stvaranja ovakvog tržišta, kao dodatni element, moguće je da se uspostavi berza električne energije. Međutim, za ovakvo tržište potrebno je da postoji određeni broj ponuđača i kupaca koji bi učestvovali na berzi, jer se može dogoditi da berza ne bude finansijski likvidna, kao u Sloveniji.
- Jedna od ideja je da se napravi zajednička balkanska berza, a ne nacionalna, ali o tome će odlučivati više zemalja. Naša šansa je u geografskom položaju. Ako bi se ovde stvorila berza, preko naše zemlje bi se realizovao najveći broj transakcija okolnih zemalja. To bi omogućilo jeftiniji uvoz i skuplju prodaju domaće električne energije - objasnio je Janković.
Inače, otvaranje tržišta podrazumeva pravnu, ekonomsku i informatičku infrastrukturu koja omogućava liberalizovanu trgovinu električne energije. Prema Jankovićevim rečima, ovi preduslovi su u pripremi. Tokom 2007. trebalo bi da se omogući prvim kvalifikovanim potrošačima da zaključe ugovore o slobodnoj kupovini električne energije, a EMS priprema i pravila o radu tržišta koja će odobriti Agencija za energetiku.
Istovremeno se radi na otvaranju granica i omogućavanju da elektroenergetska preduzeća iz regiona mogu da učestvuju na tržištima više zemalja.
- Da biste prodavali električnu energiju na nekoj stranoj berzi, onda morate imati ćerku firmu u određenoj zemlji kako biste učestvovali. U tom smislu bi i EPS uskoro mogao da planira da učestvuje na berzama u nekim zemljama u Evropi - kaže on.
Kod nas je 14 preduzeća licencirano za trgovinu električnom energijom i te firme su potencijalni učesnici na otvorenom tržištu električne energije, odnosno na budućoj energetskoj berzi.
Radovan Ž. Marković Ugovoren dodatni uvoz struje
Elektroprivreda Srbije ugovorila je dosad oko 900 miliona kilovat-sati struje, rečeno nam je u toj firmi. To je za oko 350 miliona kilovata više nego što je bilo planirano, a razlog uvoza su manji dotoci vode koji su doveli do slabije proizvodnje hidroelektrana. Iz EPS-a smo dobili potvrdu da će tokom januara biti uvoza za februar i mart, a uvozi se i gas i mazut za Panonske TE-TO. Prosečna cena do sada ugovorenih energenata je oko 5,5 evrocenti za kilovat, a za uvoz energenata biće potrebno oko 70 miliona evra.
