Izvor: Politika, 17.Jul.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeftini stanovi uz autoritet države
Suština je u posredovanju između građana kao kupaca, države koja treba da osigurava stambene kredite i subvencioniše kamatu, banaka koje treba da podrže izgradnju i građanima daju kredite, opština i Vojske Srbije, koji će pod povoljnim uslovima dati placeve
U Srbiji bi sledeće godine trebalo da počne masovna izgradnja nekoliko hiljada stanova čija bi se cena kvadratnog metra prema preliminarnim procenama kretala između 570 i 770 evra. Za razliku od sličnih projekata >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kojih je u našoj zemlji proteklih decenija bilo na pretek država ovog puta neće biti investitor.
Ona će, najavljuje za „Politiku” Oliver Dulić, ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja, biti posrednik i svojim autoritetom pomoći da se dođe do jeftinijih stambenih kredita. Cilj je, kaže, da cena kvadrata odgovara porodici sa prosečnim primanjima.
– Suština je u posredovanju između građana kao kupaca, države koja treba da osigurava stambene kredite i subvencioniše kamatu, banaka koje treba da podrže izgradnju i građanima daju kredite, opština i Vojske Srbije, koji će pod povoljnim uslovima dati placeve. Oni bi trebalo da se odreknu dela naknade za uređenje građevinskog zemljišta, a da deo dobiju kroz izgrađene stanove. Siguran sam da u tom krugu mogu da se grade jeftini, a kvalitetni stanovi – objašnjava Dulić princip prema kome bi program masovne neprofitne stanogradnje trebalo da funkcioniše.
Najveći problem u ovoj priči moglo bi da bude zemljište, od čijih naknada lokalne samouprave ubiraju značajne prihode. Dulić međutim, kaže da su one kao i Vojska Srbije (koja poseduje 36 lokacija pogodnih za gradnju) spremne da daju parcele, ali zauzvrat traže adekvatan broj novosagrađenih kvadrata.
– Model po kome će se finansirati i graditi jeftini stanovi uskoro ćemo predstaviti javnosti. U toku su razgovori sa Ministarstvom ekonomije, poslovnim bankama i velikim građevinskim firmama. Pored toga što pokušavamo da omogućimo što većem broju građana da dođu do krova nad glavom namera nam je da pokrenemo industriju građevine, koja beleži najveći pad od 2000. godine – kaže ministar.
Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije, potvrđuje da bi taj projekat pokrenuo čitavu građevinsku industriju. On kaže da naša građevinska operativa može da iznese sve na svojim plećima i to po pristupačnim cenama, ali kao najveći problem navodi priključenje na infrastrukturu.
– Ako država hoće da omogući građanima da kupe jeftine stanove mora da se odrekne taksi i smanji naknade za zemljište. Od suštinske važnosti je kako će to regulisati sa opštinama . Što se tiče same gradnje kvadrat stana po principu ključ u ruke ne bi trebalo da bude viši od 600 evra, uključujući isplatu radnika i zaradu izvođača radova. Jer kada se masovno gradi zaračunava se manja dobit i ona se kreće od tri do najviše pet odsto. Osim toga, tipska gradnja uvek pojeftinjuje troškove same gradnje i to u značajnoj meri – navodi Rodić.
Naš sagovornik ne sumnja u dobru nameru države, ali ukazuje na opasnost urušavanja tržišta nekretnina. Zato savetuje da država najpre razradi model finansiranja i gradnje do tančina, pa tek onda da izlazi u javnost.
Slično mišljenje deli i konsultant za investicije Siniša Nikolić. On kaže da je program masovne stanogradnje mač sa dve oštrice, jer ako se država na bilo koji način uključuje u stanogradnju ona uzima hleb građevincima. Odnosno, na ovaj način se stvara nelojalna konkurencija, budući da oni koji ne budu uključeni u izgradnju 10.000 neprofitnih stanova moraće da plaćaju punu tržišnu cenu građevinskog zemljišta i svega ostalog. Samim tim biće nekonkurentni na tržištu.
– Što se samog projekta neprofitne stanogradnje tiče celishodno bi bilo ne ukidati naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, a odreći se prihoda od priključaka na infrastrukturu, koji nose 120 evra po metru kvadratnom. Pa neka se javna preduzeća sama bore za svakog korisnika. Ne znam koliko je za lokalne samouprave dobro da se odriču naknade za uređenje građevinskog zemljišta u vreme kada se do novca teško dolazi i kada se naknade sa velikom mukom naplaćuju. Dovoljno je reći da je uveden popust od 50 odsto. To je urađeno i pre deset godina kada uopšte nije bilo investicija i kada je sve stajalo – kaže Nikolić, inače bivši direktor Direkcije za građevinsko zemljište Beograda.
Pošto beogradske opštine nemaju direktnu korist od naknade za uređenje zemljišta jedini dobitak za njih biće novosagrađeni stanovi. Njih će, kaže Nenad Milenković, predsednik opštine Novi Beograd, moći da daju u zakup isključivo svojim zaposlenima, a ovi će posle izvesnog vremena steći uslov da ih otkupe.
Sa druge strane, Kaća Lazarević, vlasnica agencije za nekretnine „Alka” kaže da je masovna neprofitna stanogradnja u trenutku kada banke ne žele da se odreknu svojih zarada jedini način da posle dužeg vremena građani sa prosečnim primanjima dođu do krova nad glavom. Ona ne strahuje da će ovaj državni projekat poremetiti tržište nekretnina.
– Nekoliko hiljada takvih stanova u Srbiji neće izazvati značajne promene niti će drastično oboriti cene. Ideja, koju je lansirao ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić je odlična i verujem da će u tome istrajati. Jer niko u državi nije neozbiljan da predlaže nešto što nije izvodljivo i da iza toga ne stoji. Plan je prilično realan i od njega će svi imati korist pa i opštine i Vojska, koji će rešiti stambeno pitanje svojih zaposlenih – smatra Lazarevićeva.
Marijana Avakumović
[objavljeno: 18/07/2009]
