Izvor: B92, 25.Jan.2010, 11:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jeftini krediti u dinarima

Beograd -- U ovoj godini možemo se nadati jeftinijim kreditima u dinarima, ali ne i zajmova koji su vezani za strane valute, a takvih je najviše.

Ako u ovoj godini nameravate da se zadužite, dobro procenite da li ćete imati platu koja može da pokrije troškove otplate rata, savetuju bankari. Jasno je da će u 2010. kredite uzimati samo oni koji ni na jedan drugi način ne mogu da ispune želje i reše finansijske probleme.

"Građani pokušavaju da se što >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << više razduže”, kaže Radovan Jelašić, guverner NBS.

Guverner Jelašić kaže da je optimista da će banke sniziti kamate na dinarske kredite, jer na njih, u prvom redu, utiče referentna kamata, koja je 9,5 odsto.

"Što se tiče deviznih kredita, ako i dođe do smanjenja bankarskih marži, postoji velika opasnost da će povećanje tromesečnog i šestomesečnog euribora biti mnogo veće nego što bi bilo smanjenje marži. Kada se spoje te dve cifre, mala je šansa da će doći do smanjenja cena kredita u devizama”, kaže Jelašić i savetuje da se, ko mora, zadužuje u domaćoj valuti, jer nema deviznog rizika.

Koliko promena kursa evra prema dinaru utiče na otplatu kredita najbolje se videlo krajem prošle i početkom ove godine. Pad vrednosti dinara za oko 25 odsto uticao je gotovo u istoj meri i na povećanje mesečnih rata u dinarima.

Najveći problem koji imaju korisnici kredita indeksiranih u evrima je neusklađenost promene mesečnih primanja sa promenom visine rate za otplatu kredita. Zbog toga se dešavalo da se građani koji su izdvajali 30 odsto svoje zarade za otplatu rate nađu u situaciji da im mesečni anuitet zbog promena kursa poraste na gotovo 40 odsto plate.

Ovakva iznenađenja najviše su uticala na povećanje neurednosti u otplati.

"Kamata na dinarske kredite, u čijoj osnovi se nalazi referentna kamatna stopa, snižavaće se, ali, od ukupno odobrenih zajmova, u domaćoj valuti je samo 22 odsto”, kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Pozajmice koje su vezane za evro ili švajcarski franak sigurno neće biti jeftinije, jer sledi povećanje kamata u evrozoni, zbog nadolazeće inflacije. Stoga jeftinijih kredita neće biti i treba da ih uzima samo onaj ko mora. Primetno je da stanovništvo sve više koristi čekove kao sredstvo za odloženo plaćanje, što govori o standardu i primanjima.

Najviše stambenih i kredita za refinansiranje

Prema podacima Kreditnog biroa, građani su do sada najviše uzimali stambene i kredite za refinansiranje starih obaveza bankama. Prvi zajmovi su traženi jer su jedini način da građani dođu do krova nad glavom.

Kao podstanari, oni ionako moraju svakog meseca da plaćaju gazdi kiriju, pa je bolje da isti iznos daju banci, ali za svoj stan. Kredite za refinansiranje građani uzimaju da bi smanjili mesečne obaveze bankama, ali kroz novi zajam i uz duži rok otplate.

Nastavak na B92...

Capital.ba: Jeftini krediti u dinarima