Izvor: Blic, 17.Okt.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeftini krediti su prošlost
Narodna banka Srbije donela je set mera koje će doprineti rasterećenju bankarskog sektora i većoj tražnji za dinarima. Jeftinih kredita i agresivnih ponuda finansiranja u Srbiji u dužem periodu neće biti, ali će dinarski zajmovi značajno dobiti na popularnosti - najavio je juče Radovan Jelašić, guverner NBS.
Centralna banka je odlučila da ukine obaveznu rezervu koja se u NBS polaže za pozajmice iz inostranstva i to retroaktivno od 1. oktobra. Do sada je na kredite banaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz inostranstva obračunavana devizna rezerva od 45 odsto, a na subordinirani kapital i na zaduživanje kompanija za finansijski lizing po 20 odsto. Obavezna rezerva od 40 odsto na devizne depozite građana, međutim, ostala je nepromenjena.
Guverner NBS je izrazio nadu da će se uskoro promeniti uslovi na svetskom finansijskom tržištu zbog kojih je NBS ukinula obaveznu rezervu na zaduženja u inostranstvu.
- Posebna mera se odnosi na promenu strukture polaganja obavezne devizne rezerve, pa će umesto dosadašnjih 90 odsto u devizama i deset odsto u dinarima, biti 80 odsto u devizama i 20 odsto u domaćoj valuti. To će osloboditi oko 350 miliona evra u korist banaka, a što će omogućiti veću tražnju za dinarima i više kredita u dinarima - rekao je Jelašić.
Sve ove izmene trebalo bi da utiču i na smanjenje kamata na dinarske kredite. Međutim, niže kamate će takođe zavisiti i od toga koliko će biti štednje u bankama.
- Dinarski krediti će značajno dobiti na popularnosti, oni nisu direktno pogođeni efektima svetske finansijske krize i cene tih kredita zavise isključivo od nas - podsetio je guverner NBS.
Kako on kaže, sada je pravo vreme za štednju, a da novac koju su građani poslednjih nedelja dizali iz banaka i stavljali u sefove i slamarice sada jede inflacija.
Jelašić je još jednom ponovio da je bankarski sektor Srbije dobro pripremljen na spoljne izazove, kao i da ne postoji nijedna zemlja koja ima toliki obim obaveznih rezervi na štednju kao što je Srbija.
Mere NBS, po njegovim rečima, ne idu na teret stabilnosti bankarskog sektora, ali one neće obezbediti isti obim kredita kao i do sada, pošto je euribor i dalje visok, a mogućnost pristupa novcu je ograničena, čak i centralama banaka.
- Obim obezbeđivanja novih kredita zavisiće od raspoloživosti i cene inostranih izvora koji su bili polovina izvora do sada, kao i od domaće štednje koja će u bliskoj budućnosti biti najvažniji izvor kreditiranja kod nas - rekao je Jelašić i dodao da očekuje da će banke ponuditi znatno atraktivnije kamate na uloženu štednju.
Srpski bankarski sektor, po rečima guvernera NBS, dobro je pripremljen za eventualne spoljne izazove. Jelašić je istakao da NBS nije protiv povećanja sume osiguranog depozita koji trenutno iznosi 3.000 evra, iako ta mera nije neophodna zbog visoke solventnosti i likvidnosti banaka.
Inače, Monetarni odbor NBS je nakon razmatranja ekonomskih kretanja juče odlučio da referentnu, osnovnu kamatnu stopu zadrži na 15,75 odsto.
Komentarišući nove mere NBS, dr Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora „Sosijete ženeral banke”, kaže da su
mere NBS dokaz odgovorne politike centralne banke koja brine o stabilnosti domaćeg finansijskog sektora, s obzirom na tekuća dešavanja na globalnom finansijskom tržištu i pojačano povlačenje štednih depozita u zemlji.
- Ovim merama će značajno biti podržana devizna likvidnost banaka - kaže dr Pitić.
Vladimir Marković, potpredsednik Izvršnog odbora „Findomestik banke”, ističe da će se ovim merama centralne banke povećati likvidnost na tržištu.
- Ove mere su pozitivne jer će biti oslobođeno oko 350 miliona evra, a što će uticati na povećanje izvora za kreditiranje - ukazuje Marković.
Evro slabi
Dinar blago jača. Mere koje je juče donela NBS imale su pozitivan efekat na stabilnost međubankarskog deviznog tržišta, koje je odmah reagovalo. U prepodnevnoj trgovini između banaka dinar je ojačao za jedan odsto u odnosu na prethodni dan. Do 12.30 časova na tržištu je realizovan promet od 224,7 miliona evra i formiran indikativni kurs od 82,6854 dinara za evro. Poslepodnevno trgovanje na tržištu počelo je sa kotacijama po kursu od 82,22 dinara za evro.
- Dinar će i nadalje da pliva, ali sada u nemirnijim vodama. NBS se navikla da upravlja u takvim uslovima. Kurs će se i nadalje formirati bez značajnih dnevnih fluktuacija koje bi poremetile funkcionisanje deviznog tržišta - naglasio je guverner NBS.
