Izvor: Politika, 08.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedna uredba, dve štete
Tek početkom novembra, kada istekne i poslednji od 90 dana Uredbe o zabrani izvoza žitarica, biće poznati svi efekti jedne takve administrativne mere vlade, koja je doneta u jeku strašnih žega i nemalog straha za prehrambenu sigurnost građana. Ali, i posle samo mesec dana od njene primene, uočljivi su, nažalost, i dosta nepoželjni rezultati.
Umesto da se tržište stabilizuje, a time zaštite proizvođači (ratari) i potrošači, dakle najširi krug građana, imamo, kako su nedavno procenili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stručnjaci biltena Mesečna analize i trendovi, sasvim suprotan epilog. Hleb i ulje su poskupeli, a proizvođači pšenice i suncokreta, upravo zbog ove uredbe, ne mogu na domaćem tržištu da dobiju odgovarajuće, svetske cene za svoju robu. Prinuđeni su da je prodaju po nižoj ceni upravo onima zbog kojih je i sama uredba doneta, ali ih se ona, kako se čini, i ne dotiče. Naprotiv, pomaže im da još više zarade.
Izvoznici su nakupovali pšenice odmah po žetvi za 10 do 12 dinara za kilogram. Sada čekaju početak novembra kada će ga plasirati stranim kupcima po znatno višoj ceni. Isto se događa i sa proizvođačima suncokreta. Ulje je poskupelo, začuđujuće, izvoz je slobodan, a domaći ratari ne mogu kod kuće da prodaju ovu uljaricu skuplje od 225, iako joj je svetska cena trenutno svih 400 evra za tonu.
Da nevolja bude veća u ceo ovaj posao umešali su se nepotrebno i pojedini ministri pregovarajući sa pekarima i uljarama o procentima poskupljenja. Kao u neko minulo doba kada je dnevna politika i hleb mesila po svojoj recepturi, ali ga u rafovima po tako ispečenoj ceni nije bilo. Pošto cene hleba i ostalih prehrambenih proizvoda nisu ni pod kakvom kontrolom, tim je čudniji njihov potez da pregovaraju sa pekarima i uljarima o cenama. Naravno, na štetu građana, proizvođača i potrošača. Tobože, poskupljenja su manja od najavljenih. Uz to je izvučeno i nekakvo obećanje pekara da u narednih godinu dana neće menjati cene. Ako su to ministri već hteli i bez pardona se umešali u tržišnu igru, zašto od proizvođača ne zatražiše precizne i pouzdane kalkulacije o realnoj ceni hleba i zejtina. Pa ako računica pokaže da je to tako i da su poskupljenja neminovna, da se traže neka druga rešenja, recimo intervencije iz robnih ili drugih rezervi o kojima se mnogo priča, ali se praktični potezi ne osećaju.
U svemu ovome u vezi s uredbom i njenim efektima postoji i jedan detalj na koji takođe upozoravaju eksperti MAT-a, ali koji je trenutno bez ikakve vajde. Mada je uredba, sama po sebi, gruba i kruta administrativna mera, ona, smatraju upućeni, ima svoje uporište u pravilima Svetske trgovinske organizacije. U njenim pravilima stoji da je "moguće uvođenje privremenih mera zabrane ili ograničenja kako bi se sprečile ili olakšale privremene nestašice u hrani ili drugim proizvodima koji su od suštinskog značaja za zemlju".
Prema oceni stručnjaka MAT-a, u situacijama kakve smo imali sredinom leta, kada se želelo ublažavanje domaćih cena u odnosu na svetske, mnogo je primerenije uvođenje izvoznih carina. Time se i proizvođačima i izvoznicima omogućava da prate tržišna zbivanja, a raznim lobijima onemogućava da politički mešetare u korist jednih ili drugih, ali najmanje na račun potrošača, zbog kojih se, valjda, sve i čini.
Ili, možda, ko zna, među ravnopravnim učesnicima u ovoj tržišnoj utakmici neko, ipak, mora da bude ravnopravniji.
[objavljeno: ]
