Izvor: B92, 29.Dec.2009, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedinstveni šalter tek na proleće
Beograd -- Da bi poslodavac prijavio radnika, mora da popuni 27 obrazaca, ručno ispuni 600 kolona i preda ih na šalterima PIO, NSZZ i RZZO.
Model "Jedinstvenog šaltera" za odjavljivanje i prijavljivanje radnika nije mogao da se sprovede zbog neslaganja nadležnih institucija.
Vlada Srbije treba da usvoji 212 preporuka za ukidanje suvišnih propisa, dok će njih 133 sačekati kraj januara, uglavnom zbog otpora administracije reformi u oblasti pojednostavljenja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i ukidanja nepotrebnih birokratskih procedura.
„Na čekanju” ostaju uvođenje jedinstvenog šaltera za prijavu i odjavu zaposlenih, ukidanje radnih knjižica, pomeranje roka za žalbe u Poreskoj upravi, uvođenje kazni za poreske organe, ukidanje plaćanja carina za uvoz opreme domaćim firmama, kao I ukidanje dnevne obaveze uplate pazara.
Snežana Lakićević, državni sekretar u Ministarstvu rada, kaže da je jedinstven obrazac već usaglašen i da je odluku o njegovoj primeni moguće doneti već sutra, ali je neophodno upodobiti softver u nadležnim institucijama.
Prema njenim očekivanjima, jedinstveni šalter može da zaživi polovinom godine.
"Zaista sve institucije rade ažurno i postoji konsenzus o svim pitanjima. Ali potrebno je vreme da se odštampa minimum 500.000 obrazaca i otpočne njihova primena”. kaže Lakićević i dodaje da Ministarstvo rada, RZZO i PIO treba da usaglase propise i oforme centralni registar kako bi zaživeo jedinstven šalter.
Lakićević kaže da je predlog Ministarstva rada da jedinstvene obrasce primaju i RZZO i PIO, a da građani u zavisnosti od toga šta im je bliže ili svrsishodnije, odluče da li će ga predati na jednom ili drugom mestu.
RZZO treba da prima jedinstvene obrasce
S druge strane Andrea Marušić, rukovodilac vladine Jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa, sumnja da će to biti izvodljivo i smatra da je logičnije da to bude samo u RZZO, koji je tehnički osposobljeniji i ažurniji.
"To su dva organa u nadležnosti različitih resora. Pitanje je da li će uspeti da se povežu, jer ako ne budu umreženi neće moći da razmenjuju podatke. Osim toga PIO fond nije povezan sa svim svojim jedinicama. Ukoliko se odluči da i jedni i drugi primaju obrasce, postoji opasnost dupliranja podataka. Nameće se i pitanje arhiviranja dokumentacije”, navodi Marušićeva.
Međutim, Lakićevićeva navodi da PIO fond ima formiranu bazu podataka, odnosno matičnu evidenciju od 1972. godine. U njoj su hronološki utvrđeni svi podaci, odnosno sve promene vezane za status obveznika doprinosa za obavezno socijalno osiguranje – poslodavaca i osiguranika, koje su bitne u postupku ostvarivanja prava iz sistema penzijskog i invalidskog osiguranja za čije je sticanje potrebno dugoročnije i veće ulaganje. S obzirom na značaj podataka koji su sadržani u bazi PIO fonda, nužno je, kaže ona, da se jedinstveni obrazac predaje i na šalteru te institucije.
Radne knjižice ipak ostaju
Što se tiče ukidanja radnih knjižica, Lakićevičeva kaže da to u ovom trenutku nije moguće učiniti jer ne postoji alternativna baza podataka. Svakako da te knjižice treba da budu izbačene iz upotrebe, ali trenutno su one, kako ističe, jedini osnov za ostvarivanje prava obaveznog socijalnog osiguranja.
"NSZZ, PIO fond, RZZO i Poreska uprava rade na uvođenju jedinstvene baze podataka i ona je u završnoj fazi. Centralni registar bi trebalo da zaživi tokom 2010. godine i po njegovom uspostavljanju radne knjižice otići će u prošlost, a na tome će se godišnje uštedeti 3,5 miliona evra”, kaže Lakićevićeva.
Poreska uprava protiv "giljotine propisa"
Andrea Marušić kaže da je poreska upravo jedna od prepreka giljotini propisa.
„S njom su neke stvari usaglašene, ali je ostalo mnogo spornih pitanja”, objašnjava Marušićeva.
Ona kaže da je jedinica za sveobuhvatnu reformu propisa na zahtev privrednika predložila uvođenje instituta samoprijavljivanja, što znači da ukoliko poreski obveznik samoinicijativno prijavi neku grešku, poreski organi nemaju pravo da ga prekršajno gone. Ali poreznici su se tome usprotivili.
Drugi problem je rok rešavanja po žalbi. Poreska uprava ima trenutno 11.000 predmeta iz 2007. godine, pa je predloženo da rok umesto dva meseca bude 90 dana. A ukoliko žalba ne bude rešena u predviđenom roku, taj organ mora u roku od 15 dana da vrati novac obvezniku. U suprotnom, sledi kamata od 23 odsto mesečno, kako privrednici na povraćaj novca ne bi čekali godinama, kao što se to sada dešava.
Treći predlog kome se poreznici takođe protive jeste uvođenje kazni za poreske organe zbog nepoštovanja rokova.
Da bi izjednačili domaće i strane firme, ali i sprečili razne malverzacije povodom oslobađanja carina na uvoz opreme (koji važi samo za strane firme), Jedinica za sveobuhvatnu reformu propisa je predložila da ta povlastica važi za sve. Ministarstvo finansija se tome međutim oštro suprotstavlja navodeći da bi na taj način domaći proizvođači opreme bili u neravnopravnom položaju.
Andrea Marušić smatra da je to pogrešan pristup i da je konkurentnost jedini način njihove zaštite. Do sporenja sa navedenim ministarstvom došlo je i zbog predloga da se uplata pazara vrši nedeljno, a ne dnevno. Od ove novine privrednici bi imali godišnju uštedu od 40 miliona evra. Ključni faktor za usvajanje tog predloga biće Narodna banka.
