Izvor: Blic, 04.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedini problem stari dugovi
Jedini problem stari dugovi
BEOGRAD - Uvažavajući teškoće sa kojima je suočen Republički zavod zdravstvenog osiguranja, Institut za kardiovaskularne bolesti 'Dedinje' otpisao je dvogodišnja potraživanja od 180 miliona dinara, iako je urađen izuzetno obiman program od oko 3.000 kardiovaskularnih operacija, od čega 1.600 na otvorenom srcu - rekao je na jučerašnjoj konferenciji za štampu dr Boško Đukanović, direktor te ustanove.
Lečenjem stranih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << državljana, Institut je u 2002. inkasirao 3,5 miliona evra, a u 2003. suma bi mogla dostići i pet miliona evra, čime je, prema oceni dr Đukanovića, 'prodajom znanja Institut postao jedno od najprofitabilnijih preduzeća u Srbiji'.
Ta devizna sredstva, objasnio je on, potpomogla su lečenje domaćih pacijenata koji su lečeni po znatno nižim cenama od onih u inostranstvu.On je ukazao i na gotovo nerešiv problem dugova od pre 5. oktobra 2000, koji su, uz kamate, kako je naveo, sada dostigli sumu od 30 miliona maraka.
- Uveren sam da nikome u ovoj državi nije u interesu da jednu od najuglednijih kardiohirurških ustanova, ne samo u zemlji, već i na Balkanu, gura u stečaj i zato očekujemo da nadležni državni organi nađu adekvatno rešenje za izlaz iz te finansijske dubioze, kojoj je kumovalo prethodno rukovodstvo - rekao je dr Đukanović.
U cilju rešavanja ovog problema, napomenuo je on, formiran je Ekonomski savet Instituta, sastavljen od uglednih privrednika i bankara, koji su ponudili pomoć da se nađe izlaz iz te situacije.Dr Đukanović je naveo da na intervenciju na srcu trenutno čeka 1.700 pacijenata i naveo da oni koji punu cenu lečenja plaćaju iz svog džepa ne čekaju.
U Sloveniji, primetio je on, iako nacionalni dohodak po glavi stanovnika iznosi 2.200 maraka, čekanje na hiruršku intervenciju na srcu traje daleko duže nego u Srbiji, dok se, kako je rekao dr Đukanović, na operaciju žučne kese, izuzev ako nije reč o urgentnom stanju, u toj bivšoj jugoslovenskoj republici čeka dve godine.
Direktor 'Dedinja', kako je najavio, već narednih dana putuje u Rumuniju i Albaniju gde bi sa zvaničnicima ministarstava zdravlja trebalo da ugovori lečenje njihovih pacijenata u 'Dedinju', što bi u finansijskom smislu omogućilo Institutu da stane na noge. Slični aranžmani, napomenuo je dr Đukanović, uskoro bi trebalo da budu sklopljeni i sa ustanovama u Rusiji i drugim zemljama bivšeg SSSR. Z. D. Marković
