Izvor: B92, 04.Maj.2010, 10:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedan radnik izdržava petoro ljudi
Beograd -- Jedan zaposleni u našem privrednom sektoru, koliko god radio, izdržava 1,6 penzionera, jednog nezaposlenog i dve mlade osobe do 15 godina starosti.
Dakle, jedan zaposleni izdržava 4,6 duša. Nekada je taj odnos bio potpuno obrnut, ali od sećanja se ne živi, kaže prof. dr Slobodan Komazec povodom najavljene reforme poreskog, pa i budžetskog sistema u Srbiji, koji, kako reče, mora da pođe od onoga što imamo, a ne od onoga šta nam treba da bismo potrošili.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Broj penzionera u Srbiji, upozorava sagovornik, porastao je u poslednjih osam godina za oko 560.000, a nezaposlenih u privredi za 423.000. Eto još jednog, novog miliona izdržavanih.
Budžet države ušao u budžetsku krizu koja će se samo zaoštriti u 2010. zbog niske stope privrednog rasta, relativno sve manjih prihoda i teškog i sporog smanjivanja javnih rashoda.
U traženju rešenja, po njemu, ne treba mnogo lutati. Fiskalni sektor svojim prihodima, rashodima, javnim dugom, kamatama, emisijom novca i kredita za pokriće budžetskog deficita postao je najsnažnija poluga razvoja, raspodele, stabilizacije, ali i oštrih sukoba interesa oko preraspodele budžetskih sredstava.
Velike budžetske obaveze
Zbog sve veće nezaposlenosti, manjih uplata doprinosa i rasta broja penzionera doprinosi za PIO pokrivali su 2004. penzije sa 65, a u 2009. tek 50 odsto. Ove, 2010i, svega 46 odsto. Rashodi za penzije u republičkom budžetu iznosili su 2004. 34 u 2009. već 45, a ove i svih 73 odsto. Izostaju prihodi od privatizacije. Odatle, smatra Komazec i snažan, nekritički pritisak na prodaju profitabilnog Telekoma, čije će pare samo popuniti budžetsku rupu, ali ne i trajno rešiti problem naših javnih finansija.
Narastanje minusnog salda budžeta u poslednje tri godine, uz pravu eksploziju deficita u 2009, zahteva smanjivanje javne potrošnje, posebno ličnih i socijalnih izdataka, ali i velike dileme gde i kako povećati prihode, a to nije lako s posrnulom privredom i sve manjim brojem onih koji rade.
Kriza javnih finansija raste kao kvasac već niz godina sa sve većim budžetskim deficitom. S tim se suočavamo još od 2005. Zvanični deficit u 2009. bio je 121,4 milijarde dinara ili 4,3 odsto BDP. Kada se, međutim, uključe svi izdaci iz budžeta, redovni i drugi javni izdaci, deficit se penje na 289,5 milijardi dinara, a to je već 10,1 procenat BDP.
Manjak redovnih prihoda u budžetu sve je veći, tako da država mora da traži dodatne izvore sredstava ili da se dodatno zadužuje. To se odnosi, pre svega, na domaće kredite kod poslovnih banaka, inostrano zaduživanje, a po mogućnosti prodajom, privatizacijom preostalih javnih preduzeća.
Drugih, zdravih izvora nema, upozorava Komazec i primećuje da smo, bar privremeno, lanjski budžetski deficit „ispeglali” privatizacionim prihodima od 39,8, domaćim bankarskim zajmovima 243,2 i inostranim zaduženjem od 47,6 milijardi dinara. To je ukupno 330,6 milijardi dinara, odnosno 3,7 milijardi evra ili 5,4 milijarde dolara. Bez tolikog zaduživanja već bi nastala budžetska kriza, kaže Komazec.
