Izvor: B92, 06.Nov.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedan evro skoro 86 dinara
Beograd -- Dinar je danas oslabio za 0,63% i zvanični srednji kurs je 85,8447 dinara, tako da evro prema srednjem kursu vredi 53,6 para više nego juče, objavila je NBS.
Jelašić: Inflacija je u oktobru u Srbiji bila 10,5 odsto
Narodna banka Srbije je juče na međubankarskom tržištu prodala 30 miliona evra "da bi doprinela nesmetanom funkcionisanju tržišta i uz veći promet uticala na smanjenje raspona između kupovnih i prodajnih kurseva po kojima su banke >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bile spremne da kupuju, odnosno prodaju devize".
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić kaže da će ta institucija nastaviti da interveniše na međubankarskom deviznom tržištu kad god to bude potrebno. Međutim, za dugoročnu stabilizaciju dinara potrebno je mnogo više, objašnjava Jelašić.
"Iskreno se nadam da ćemo na osnovu jednog aranžmana sa MMF-om, koji će sigurno značajno povećati poverenje u privredu i ekonomiju naše zemlje, uspeti taj trend da izmenimo", rekao je Jelašić.
On je naveo da se ne može predvideti kolika će inflacija biti do kraja godine i najavio da će centralna banka taj podatak saopštiti do kraja novembra. Jelašić je podsetio i da su nedavne projekcije bile da će inflacija biti jednocifrena, ali da se situacija promenila.
"Veliki je problem i jako je teško predviđati inflaciju onda kada u najizazovnijim periodima dolazi do povećanja gasa, pa telefona. To je za nas uvek veliki izazov, pošto vi ciljate jednu stopu inflacije, a politički kurs je drukčiji”, rekao je guverner.
Narodna banka Srbije u ponedeljak i utorak nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, tokom prošle sedmice je u tri navrata prodala ukupno 106 miliona evra kako bi podstakla trgovanje i spečila prevelike oscilacije kursa, a u oktobru je prodala ukupno 260 miliona evra.
Srpska valuta je tokom prošlog meseca prema evru bila najjača 3. oktobra, kada se evro menjao za 76,69 dinara. Ove godine dinar je najvišu vrednost dostigao 7. avgusta kada je srednji kurs bio 75,7543 dinara za evro.
Petrović: Pad dinara ne utiče na rast cena
Profesor Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović izjavio je, za B92, da vrednost dinara u odnosu na evro predstavlja njegovu realnu vrednost. On, međutim, veruje da pad dinara neće uticati na rast cena.
"Delimična depresijacija dinara utiče na inflaciju, ali sada će taj uticaj biti manji. Smanjuju se krediti, potošnja, a samim tim i tražnja. To sve koči inflaciju, s jedne strane. Cene nafte i hrane u svetu su u padu, pa ova depresijacija neće imati dramatični efekat na cene", rekao je Petrović.
Uzrok slabljenja dinara jeste veliki deficit sa inostranstvom i pad direktnih stranih investicija, objašnjava profesor Petrović.
"Mi godišnje proizvedemo oko 35 milijardi nove vrednosti, a potrošimo još osam milijardi preko toga. Tih osam milijardi smo pokrivali uglavnom iz inostranstva, a sa nastankom krize ti prilivi, zaduživanja i strane direktne investicije su se drastično smanjile i to se odrazilo na vrednost dinara", rekao je Petrović.
Bajec: Nastaviće se oprezna monetarna politika
Srbija do kraja nedelje u programu MMF-a
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić potvrdio je da će Srbija do kraja ove nedelje ući u program Međunarodnog monetarnog fonda. "Dobijanje tog programa je najbolja preporuka za investiranje u Srbiju. To je naš interes, mi od MMF-a ne tražimo pare", naveo je Đelić i dodao da je problem Srbije što za oko 20 odsto više troši nego što zaradi, pa je u situaciji da mora da se zaduži i MMF joj iskreno ukazuje na to.
Ekonomista Jurij Bajec kaže da ne može sa sigurnošću da se prognozira do kada će dinar padati, jer to zavisi od niza faktora. Razlog pada dinara je, pre svega, povlačenje kapitala iz Srbije, a tražnja za devizama je povećana.
"Kada će se izjednačiti ponuda i tražnja, na koji način će se to desiti, to je pitanje koje zavisi od međudejstva nekoliko faktora - da li će se strani investitori vratiti na tržište Srbije, kakva će monetarna politika biti NBS, a kao što vidimo, nastaviće se oprezna monetarna politika i konačno, zavisi šta će Vlada da uradi", naveo je Bajec.
Govoreći o tome kako bi Vlada mogla da doprinese makroekonomskoj stabilnosti, Bajec kaže da bi kabinet Mirka Cvetkovića trebalo prvo da prihvati preporuku MMF-a da odustane od povećanja penzija.
"MMF daje zdravorazumsku poruku u uslovima kada zemlja oseća posledice krize, a verovatno će se više osećati u 2009. godini, da je potpuno nerazumno ići na rasipničko trošenje sredstava, posebno imajući u vidu da naša država troši najviše u Evropi", kaže Bajec.
"Prema tome, smanjenje izdataka na penzije je, jednostavno, nužno iz prostog razloga što u nijednoj zemlji u okruženju ne postoji prosečna penzija jednaka 70 odsto plate, u većini zemalja u okruženju taj procenat je daleko niži", kazao je Bajec.
