Izvor: B92, 18.Okt.2009, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javno-privatno partnerstvo pijaca
Beograd -- Beogradske pijace odlučile se za model javno-privatnog partnerstva kako bi što lakše ispunile evropske standarde.
U Beogradu, ali i u ostalim gradovima Srbije većina pijaca ne zadovoljava evropske standarde i potrebna im je hitna rekostrukcija. Novca za to opštine uglavnom nemaju. Da bi se sve beogradske pijace obnovile i modernizovale novcem koji one same zarade potrebno je oko 150 godina, izračunao je direktor beogradskih pijaca.
Zato su se čelni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ljudi beogradskih pijaca odlučili da ceo posao završe modelom javno privatnog partnerstva.
Ovo će biti prvi put da jedna državna firma u Srbiji gradi i upravlja nekim objektom zajedno sa privatnim partnerom. U Beogradu će na ovaj način biti renovirane Kalenić i Bajlonijeva pijaca.
"Mi u gradskim pijacama se spremamo da predložimo model javno privatnog partnerstva. Da napravimo taj okvir koji će podrazumevati da privatni partner, u javno privatnom partnerstvu, kroz fizibiliti vidi svoj interes da pre svega uloži u privatne garaže na te dve lokacije i da onda izgradi i infrastrukturu koja je nama potrebna i da u skladu sa postojećim zakonima te garaže koristi u postojećem periodu”, kaže Dragan Pušara direktor Gradskih pijaca.
Finansiranje i izgradnja modelom javno privatnog partnerstva podrazumeva da, na primer grad da privatniku određenu lokaciju, a on svojim parama sagradi dogovoreni objekat.
Posle toga ili određeni broj godina dele profit, ili se privatniku da jedan objekat, a za uzvrat on opštini napravi drugi. Suština ovog partnerskog odnosa je da javni i privatni sektor dele interese i rizik.
"Cilj uvođenja privatnog partnera je upravo da preuzme komercijalni rizik. Jer to je ono što on ume dobro da radi, da upravlja tim rizikom”, ističe Ljiljana Brdarević, savetnik za javno privatno partnerstvo.
"Uz interese što ih imaju privatni partneri građani dobijaju izgrađene objekte, bez dodatnih plaćanja iz proračuna”, navodi Darija Lesjak direktor službe za investicije i razvoj Ljubljane.
U okolnim zemljama, Sloveniji i Hravtskoj, javno privatno partnerstvo je poboljšalo komunalni standard lokalnim zajednicma. Kod nas nema jedinstvenog zakona, postoji desetak propisa koji uređuju ovu oblast, ali je sada procedura za uspostavljanje ovakvog partnerstva duga i komplikovana.
"Građani na ovaj način dobijaju mnogo bolji kvalitet javnih usluga, čišćenje, prikupljanje otpada, i drugih servisa koje im pruža opština, objašnjava Violeta Jovanović iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.
"Ono što je važno je i model privatnog upravljanja u javnom sektoru koji nam svakako dolazi kroz reformu funkcionisanja javnih preduzeća. Što znači da se tim preduzećima mnogo odgovornije i transparentnije upravlja, da je kvalitet usluga na mnogo višem nivou”, navodi ona.
U zemljama Evrope rizik gradnje, rada i upravljanja komunalnim preduzećima, odavno su opštine podelile sa privatnim investitorima. I svako je našao svoj interes.
Opštine u Srbiji uglavnom nemaju novca, pa bi primena principa tri P svima dobrodošla. Investitorima zato što bi zaradili,lokalnoj vlasti zato što bi podigla kvalitet življenja i građanima koji bi svoje potrebe brže, ali i kvalitetnije ostvarivali.
Ostalo je još samo da država uredi ovu oblast, i donese zakone kakve naši susedi imaju već godinama.
.jpg)
