Izvor: Politika, 09.Nov.2014, 11:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Javni gubitaši najveći donatori

Državna preduzeća na donacije i sponzorstva od 2011. do polovine 2014. potrošila 1,3 milijarde dinara

Istraživanje Balkanske mreže za istraživačko novinarstvo (BIRN) pokazalo je da su najveća državna preduzeća u Srbiji, od kojih su neka godinama poslovala sa gubitkom, od 2011. do polovine 2014. dala 1,3 milijarde dinara za donacije i sponzorstva.

Najviše novca potrošeno je na donacije – oko 840, a 466 miliona dinara za različita sponzorstva. Istraživanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kazuje da nema jasne politike prilikom dodele sredstava. Išlo se prema ustaljenom obrascu: malo kulturi, malo više sportu i još malo Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Pomažući kulturi, javna preduzeća su najviše novca izdvajala za sponzorisanje filmskih produkcija i koncertnih manifestacija. Za obnovu crkava i manastira u Srbiji javna preduzeća odvojila su oko 200 miliona.

Malo je donacija za projekte koji se bave pomaganjem nekim osetljivim grupama, manjinskim zajednicama ili lokalnim zajednicama. Najavljeno zatezanje kaiša u javnim preduzećima, koje je nedavno najavio premijer Aleksandar Vučić, može da znači i potpuno ukidanje ovih „aktivnosti”.

Autori istraživanja Ana Novaković i Slobodan Georgiev podsećaju da je premijer planirao da se u budžet u 2015. godini iz javnih preduzeća slije oko 150 miliona evra.

Programski direktor „Transparentnosti Srbija” Nemanja Nenadić smatra da je ova praksa javnih preduzeća sporna jer se postavlja pitanje svrhe tih davanja kad već postoje ministarstva sporta i kulture.

Najviše novca na donacije i sponzorstva izdvajali su „Elektroprivreda Srbije” (EPS), „Pošta Srbije”, Srpska banka, Aerodrom ,,Nikola Tesla” i „Elektromreže Srbije” (EMS).

EPS je, prema podacima prikupljenim za posmatrani period, ukupno potrošio gotovo pola milijarde dinara, što je više od trećine ukupnih troškova svih preduzeća obuhvaćenih ovim istraživanjem.

Iako je vlada formirana 2012. najavljivala racionalizaciju rada i restrukturiranje javnih preduzeća, EPS je za ove namene najviše potrošio tokom 2013, ukupno 142 miliona dinara.

Godinu dana ranije, ovo preduzeće je za donacije i sponzorstva imalo najmanje izdatke, u iznosu od 133,4 miliona, a u 2011. 137 miliona dinara.

JP „Pošta Srbije” je, za razliku od ostalih preduzeća, dostavilo podatke samo za 2011. i 2012. godinu. Tokom te dve godine, iz svog budžeta „Pošta Srbije” je izdvojila nešto više od 178 miliona dinara na ime donacija i sponzorstava. Od toga je 68,5 miliona dato za donacije, dok su ih sponzorstva koštala oko 110 miliona dinara.

Srpska banka, iako već dugo stoji na klimavim nogama, u poslednje tri i po godine ukupno je u ove svrhe potrošila 133,5 miliona dinara. Najviše tog novca, 95 miliona, otišlo je na donacije pre svega sportskim, ali i humanitarnim i drugim organizacijama i udruženjima, a blizu 40 miliona dinara na različita sponzorstva.

Među preduzećima koja nisu dostavila podatke nalazi se i „Srbijagas”, koji je sa gubitkom od 50 milijardi dinara, prema podacima Agencije za privredne registre, drugu godinu zaredom prvi na listi „Sto najvećih privrednih društava po neto gubitku”.

U izveštaju Državne revizorske institucije navodi se da je „Srbijagas” u 2011. kroz ugovore o sponzorstvu potrošio skoro 28 miliona dinara, i to uglavnom u svrhu reklamiranja i propagande, od 49,4 miliona dinara, koliko je ukupno potrošeno za ove namene u toj godini.

Najveći deo ovih troškova u iznosu od 12 miliona dinara odnosi se na ugovor o sponzorstvu sa Košarkaškim klubom „Vojvodina Srbijagas” za četiri košarkaške sezone.

U postupku revizije utvrđeno je da je deo dobiti u iznosu od 140,2 miliona dinara „Srbijagas” neosnovano rasporedio na ime sredstava za humanitarne, naučne, kulturne, sportske i slične ciljeve jer vlada nije dala saglasnost za to.

Revizor u izveštaju navodi da je, na osnovu statuta, Upravni odbor „Srbijagasa” 2006. doneo odluku o načinu odobravanja sredstava za ove namene po kojoj generalni direktor pojedinačno može da odobri sredstva u iznosu do dva miliona dinara, a UO veće iznose.

Prioritet među javnim preduzećima, kada je reč o doniranju novca, imaju sportski klubovi i savezi, dok su humanitarne akcije i kulturne manifestacije daleko iza njih po iznosu doniranog novca.

Uprkos višemesečnim naporima BIRN-a, nije bilo moguće prikupiti kompletne podatke o tome koga sve i u kom iznosu državna preduzeća sa najvećim budžetima doniraju i sponzorišu jer neka ne daju  informacije o svom poslovanju.

Priredio A. Mikavica

objavljeno: 09/11/2014

Nastavak na Politika...