Izvor: B92, 04.Jul.2012, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javni dug premašio sve granice
Beograd -- Rast javnog duga, potencijalna kriza u evrozoni, stagnacija i nelikvidnost privrede ugrožavaju finansijsku stabilnost zemlje.
Javni dug je premašio ne samo granicu koja je definisana zakonom već i nivo iznad kojeg je kriza javnog duga moguća.
Zato je neophodno snažno fiskalno prilagođavanje.
NBS upozorava na to da bi rizik krize u evrozoni mogao značajnije uticati na Srbiju jer je kod nas veoma veliki udeo, čak 73,8 odsto, stranih banaka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u aktivi bankarskog sektora.
Osim toga, Srbija ima obimnu trgovinsku saradnju sa zemalja evrozone, što bi se takođe moglo negativno odraziti na dalja ekonomska kretanja.
Poseban problem u budućnosti bi mogao predstavljati rast problematičnih kredita. Oni su krajem 2011. iznosili 19 odsto od ukupno odobrenih. To je još izraženije u sektoru privrede, gde su ti zajmovi dosegli nivo od 24,6 odsto.
Kod stanovništva negativni trendovi stagniraju i iznose 9,1 odsto. Da bi ublažio ta kretanja, NBS je obezbedio poslovnim bankama povoljne uslove za reprogramiranje kredita dužnicima.
Ali rast problematičnih zajmova se nastavio i oni su u martu dosegli 20,4 odsto. U NBS-u smatraju da svi ti negativni pokazatelji ukazuju na to da je neophodno da se što pre formira nova vlada, i to koja će biti u stanju da obuzda javnu potrošnju i obezbedi uslove za oporavak privrede.
Da bi smanjio uticaj rizika na finansijsku stabilnost zemlje, NBS je nastavio i ove godine da pažljivo sprovodi mere monetarne politike kao i pojačani nadzor nad finansijskim institucijama.
To podrazumeva i primenu standarda Bazel 2, te racionalno upravljanje deviznim rezervama. Novim standardima bankarski sistem mora se dodatno obezbediti i stvoriti preduslovi za smanjenje rizika da se ne bi ponovio slučaj Agrobanke.
Odnosno, naš finansijski sistem mora se zaštiti od nesavesnih pojedinaca.
