Izvor: Politika, 18.Sep.2012, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javni dug nije bio tajna
Podatke o udelu javnog duga u BDP-u Ministarstvo finansija prestalo da objavljuje u prvom tromesečju ove godine
Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, izjavio je u „Utisku nedelje” da su „neki ljudi iz Demokratske stranke, a pre svega Cvetković” lagali javnost i kršili zakon, da je deo javnog duga za prošlu godinu sakriven, a da zbog toga nisu kritikovani. Sa druge strane, Mirko Cvetković, bivši ministar finansija je to demantovao i dodao da nije tačno da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je bilo šta skrivano i falsifikovano. Negirao je i da je u tom smislu davao instrukcije bilo kome.
Dušan Nikezić, bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija, smatra da je Dinkićeva izjava besmislena i da predstavlja pokušaj da se skrene pažnja sa rasprave o rebalansu čija će primena dovesti do pada standarda građana.
– Država se zadužuje isključivo na tržištu, tako da je o svakoj promeni javnog duga upućena stručna i celokupna javnost. Stoga je potpuno netačna tvrdnja da je Ministarstvo finansija sakrilo bilo koji podatak od građana Srbije, odnosno da je bilo ko vršio pritisak da se podaci o javnom dugu ne objavljuju – kazao je Nikezić.
Šta je od svega toga tačno?
Istina je da je Ministarstvo finansija procenilo javni dug na kraju prošle godine na 45,1 odsto bruto domaćeg proizvoda. Prema Dinkićevoj proceni on je bio oko 50 odsto BDP-a. U istom trenutku (dakle stanje na 31. decembar 2011) Fiskalni savet je nivo državnih zaduživanja procenio na 46,4 odsto, a kasnije kada je statistika korigovala BDP udeo je povećan na 48,9 odsto. Da je sporenja oko toga bilo svedoče i dve izjave Dušana Nikezića, bivšeg državnog sekretara u Ministarstvu finansija. Prvo je, sredinom februara izjavio da ne priznaje procene Fiskalnog saveta, da bi nekoliko dana kasnije za „Politiku” to demantovao. Povod za to bile su upravo različite procene o nivou javnog duga na kraju prošle godine.
Da je javni dug prešao zakonom dozvoljenu granicu javnost nije prvo obavestio Fiskalni savet, već Narodna banka Srbije. Prošle jeseni, među statističkim podacima ove monetarne institucije osvanuo je podatak da je javni dug dostigao 47 odsto. I to zaključno sa oktobrom 2011. godine. Prema njihovim podacima, državna dugovanja su 31. decembra dostigla 47,7 odsto. Treba reći i to da je pre svih pomenutih institucija, pojedinac – Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, javnost obavestio da je Srbija „ušla u crveno”. Mesec dana pre nego što je to objavila NBS, Nikolić je izračunao da će centralna banka objaviti takav podatak.
Razlike između procena NBS i Ministarstva finansija, tada su se objašnjavale kao posledica drugačije metodologije.
Šta se dalje događalo? Ministarstvo finansija je zaista, kao što tvrdi Dinkić, prestalo da objavljuje podatke o učešću javnog duga u BDP. To se dogodilo u prvom tromesečju ove godine. Dok su podaci o apsolutnom iznosu duga objavljivani, ali ne baš redovno. To se pravdalo objašnjenjem da, zbog recesije ne postoje precizne procene o tome koliki je BDP, pa je ta računica, prema objašnjenju nadležnih obesmislena. Javnost mesecima iz Ministarstva finansija zaista nije informisana o udelu duga u BDP-u, a prve alarmantne procene osvanule su u izveštaju Fiskalnog saveta u kome je upozoreno da Srbiji preti dužnička kriza i da postoji opasnost da do kraja 2012. godine javni dug dostigne čak 60 odsto BDP-a. Sve vreme, NBS je te podatke objavljivala. Dinkić je, zaista, odmah po dolasku na poziciju ministra finansija, obelodanio podatke o udelu javnog duga u BDP-u.
Međutim, Dinkić nije u pravu kada kaže da Cvetković zbog toga nije kritikovan.
Svi koji su pratili javne finansije vrlo dobro se sećaju i toga da se podaci o izvršenju budžeta nisu objavljivali na vreme i da su novinari vrlo često pre objave zvaničnih informacija nezvanično i ispod žita pokušavali nešto da saznaju. Mirko Cvetković se zbog toga na stranicama „Politike” nebrojano puta našao na udaru kritičara. Jer, kad je Diana Dragutinović bila ministarka finansija ustanovljena je praksa da se najkasnije do 20. u mesecu objavljuju podaci za prethodni mesec. To nepisano pravilo je, za vreme mandata Mirka Cvetkovića narušeno. Tako su, na primer, podaci o minusu u kasi za april i maj kasnili dva meseca i objavljeni su tek u junu. „Politika” je zbog toga nekoliko puta u pomoć pozivala Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja. Jednom prilikom za naš list je rekao da je minimum minimuma da javnost zna podatke o budžetu – dokumentu koji se tiče svih njih. Istim povodom Šabić je rekao da je u njegovu kancelariju stiglo više od 400 žalbi novinara na račun Ministarstva finansija.
A. Telesković
objavljeno: 18.09.2012.
