Izvor: N1 televizija, 04.Nov.2018, 20:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Javni dug Srbije se smanjuje, a i dalje dugujemo isto novca

Poslednjih godina Srbija otplaćuje pojedine kredite, ali se i zadužuje. To otvara pitanje da li je na delu prezaduženost? Statistika pokazuje da je udeo duga u bruto domaćem proivodu pao na 55,9 odsto. Međutim, apsolutni iznos duga i dalje je ostao isti, oko 24 milijarde evra. Zbog toga stučnjaci ocenju da se dugovanja ne umanjuju.

Izvor: N1

Sreća prati hrabre, a prati li Srbiju kada su u pitanju dugovanja? Pre godinu dana, predsednik Aleksandar Vučić je tvrdio >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << da je na delu popravljanje, jer je javni dug smanjen na 62,7 odsto BDP-a. Godinu dana kasnije, Ministarstvo finansija je konstatovalo da dugovanja iznose 55,9 odsto BDP-a.

Međutim, ako se pogledaju podaci Uprave za javni dug vidi se da se on u apsolutnom iznosu nije toliko promeio, i dalje je oko 24 milijarde evra.

Upravo to, prema oceni glavnog urednika NIN-a Milana Ćulibrka, govori da zaduživanja nisu relaksirana.

“Pa, to bi značilo da je BDP poratsao za 15 – 20 odsto, što svi znamo da nije. Promenjena je metodologija obračuna bruto domaćeg proizvoda i on je sada za prošlu godinu veći za skoro dve i po milijarde nego što je bio do pre nekoliko dana po staroj metodologiji”, objašnjava on.

Na stanje duga utiču i drugi faktori među kojima su i kursne razlike.

“Dinar je prema dolaru u poslednjih godinu i po dana ojačao za skoro 10-15 odsto , za toliko je smanjena trećina duga koja je nama u dolarima, onog momenta kad se dolar vrati na nekadašnji nivo, naš dug će da se poveća za milijardu evra, a da nismo uzeli ni jedan evro novog kredita. O tome se radi ovde, dakle ovo je delom posledica jačanja dinara, jer se smanjuju obaveze i u evrima i u dolarima u odnosu na BDP koji se iskazuje u dinarima, ali ljudi, mi smo i dalje dužni istu količinu dolara i evra koje ćemo morati kad tad da vratimo”, upozorava Ćulibrk.

Direktor zavoda za statistiku Miladin Kovačević, osporava tvrdnje glavnog urednika nedeljnika NIN. Kaže da su sve računice Zavoda utemeljenje i razvijene u saradnji sa stručnjacima Evrostata.

"Pa valjda bi neko od ovih inostranih eksperata primetio do sada da smo bili isuviše 'kreativni' i obavestio nas o tome. Naprotiv, od njih smo, tj. od Evrostata i Evropske unije uglavnom dobijali pohvale i konstruktivne kritike... Napomenuću i da su obračuni i revizija BDP-a sprovedeni uz tehničku pomoć i superviziju eksperata MMF-a koji su gotovo mesec dana radili sa našim stručnjacima i kojima je pružen uvid u svaku tabelu, svaki podatak i procenu, koje su, naposletku, pretočene u nove procene BDP-a", objasnio je Kovačević.

Prema oceni ekonomiste Milojka Arsića, Srbija trenutno nije prezadužena, ali da ne bi došla u tu situaciju, neophodno je da, kako kažu, država nastavi sa politikom niskog fiskalnog deficita koji bi trebalo da bude manji od jedan odsto BDP-a.

“To se radi na taj način što rashodi nisu mnogo veći od prihoda koje država ostvaruje, znači ta razlika bi mogla da iznosi do 400 miliona evra i ako privreda Srbije ostvaruje rast od jedan do jedan i po odsto. Znači uz ovaj deficit koji će biti jedan odsto BDP-a, učešće bi bilo konstanto ili bi malo opadalo, a kada privreda raste od tri do četiri odsto, kao što je sada slučaj, onda će značajnije da opada učešće javnog duga u BDP-u”, ističe on.

Dodaje i da očekuje da će se država tokom ove godine dodatno razdužiti. Kaže da bi to razduživanje moglo da bude i oko milijardu dolara - za toliko bi onda apsolutni iznos javnog duga odmah bio umanjen.

“Da bi se on stvarno smanjio na približno te nivoe koji se najavljuju mora doći do smanjivanja apsolutnog nivoa javnog duga”, poručuje Arsić.

Nastavak na N1 televizija...

Vesti-online.com: Javni dug Srbije se smanjuje, a i dalje dugujemo isto novca