Izvor: B92, 16.Apr.2015, 14:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javni dug BiH dostigao 45% BDP
Sa javnim dugom od 45 odsto BDP, Bosna i Hercegovina je prilično visoko zadužena i potrebne su joj reforme, ocenio je stalni predstavnik MMF u BiH Ruben Atojan.
Atojan je izrazio zadovoljstvo što je proces formiranja vlasti u toj zemlji završen.
"Formiranje vlasti će svakako olakšati dijalog o politikama reformi u BiH. Međutim, da bi MMF ponovo počeo da pruža finansijsku pomoć BiH i dalje će biti neophodno sprovesti ključne reforme", rekao Atojan u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << intervjuu za sarajevsko Oslobođenje .
Najavljujući posetu misije MMF-a BiH u narednim sedmicama, on je dodao da će se sa novim vladama razgovati, pre svega, o makroekonomskim izazovima sa kojima se suočavaju.
Na pitanje koliko BiH može da izdrži bez kredita međunarodnih finansijskih institucija, Atojan je ukazao da bi se u slučaju izostanka tranši od MMF-a, te potrebe za finansiranjem morale pokriti alternativnim izvorima finansiranja ili agresivnijom konsolidacijom potrošnje u javnom sektoru.
Upitan da li je BiH dostigla kritičnu tačku kada država počinje da se guši u dugovima, Atojan je kazao da javni dug BiH iznosi oko 45 odsto BDP-a i veći je u odnosu na 33 odsto BDP-a, koliko je iznosio 2007.
Ocenjujući da je to, "za zemlju u razvoju sa režimom fiksnog kursa razmene i bez pristupa međunarodnim tržištima kapitala prilično visoka zaduženost", on je preporučio da se "reformski napori usmere na smanjenje veličine javnog sektora, unapređenje strukture rashoda, reformu programa davanja, kao i bolje upravljanje javnim finansijama".
Jednako važnu ulogu u smanjenju tereta duga za ekonomiju ima i visoka stopa ekonomskog rasta, a da bi se ona ostvarila treba ubrzati dinamiku sprovođenja strukturnih reformi s ciljem unapređenja poslovnog okruženja i prilagoditi legislativu tržišta radi povećanja zaposlenosti, rekao je Atojan.
On je dodao da analize MMF-a sugerišu da je poresko opterećenje rada dosta visoko i da veliki deo tog opterećenja dolazi od doprinosa za socijalno osiguranje.
"Visoko opterećenje rada destimuliše ulazak na tržište rada ili prelazak iz neformalne u formalnu zaposlenost", kazao je Atojan.
