Izvor: B92, 03.Avg.2011, 17:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javne nabavke 10 odsto BDP Srbije
Beograd -- Javne nabavke čine oko deset odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije, a stručnjaci očekuju da će njihova važnost za privredni sektor ubuduće rasti.
Vrednost javnih nabavki u 2010. iznosila je 273 milijarde dinara, ili 9,96 odsto BDP.
Kako je udeo javnih nabavki u BDP u 2005. iznosio 7,41 odsto, a BDP je u periodu 2005 do 2010. godine rastao, proizilazi da su javne nabavke rasle brže i da se njihov relativni značaj povećavao tokom posmatranih pet godina, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << navedeno je u Nacrtu strategije razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji.
"To istovremeno znači i da javne nabavke imaju veliki značaj za privredu Srbije i rast životnog standarda stanovništva, kao i da će se ovaj trend rasta relativnog značaja nastaviti i u budućnosti, imajući u vidu da je prosečno učešće javnih nabavki u BDP zemalja EU, u 2008. godini iznosilo 17 odsto", ističe se u ovom dokumentu.
Takođe se ukazuje i na činjenicu da je "oblast javnih nabavki od posebnog značaja jer njeno funkcionisanje ima uticaja na odnos između države i privrednog sektora, pravilno korišćenje budžeta, privredni razvoj Srbije, ali i na druge neekonomske parametre, kao što je borba protiv korupcije".
Važeći Zakon o javnim nabavkama trebalo bi da pretrpi značajne izmene, između ostalog da se uspostavi i sistem centralizovanih nabavki, gde bi se ostvarile značajne uštede, naročito kod onih naručilaca koji naručuju jednu istu robu ili uslugu, ali u manjem obimu.
Njihovim objedinjavanjem i centralizovanjem narudžbi (na primer iz jedne opštine) uštedeće se vreme a izbeći će se i situacije da, recimo, sekretari u osnovim školama budu u obavezi da poznaju celokupnu tendersku proceduru kako bi naručili opremu i materijal neophodan tim obrazovnim institucijama.
U Nacrtu strategije obrazložena je i neophodnost centralizacije javnih nabavki.
"Iako, prema važećem zakonu postoji mogućnost da se sprovodi centralizovana javna nabavka, sistem javnih nabavki u Srbiji je decentralizovan", navodi se u Nacrtu strategije i podseća da su "Upravi za javne nabavke u 2010. dostavljeni izveštaji od 3.529 naručilaca".
Najveće učešće u broju naručilaca - 54 odsto imaju javne ustanove iz oblasti zdravstva, prosvete i kulture, a sledi lokalna samouprava sa 19 odsto. U ukupnoj vrednosti javnih nabavki, javne ustanove učestvuju sa 14 odsto, a lokalna samouprava sa osam odsto.
To znači da 73 odsto narucilaca nabavlja 22 odsto ukupne vrednosti javnih nabavki, što ukazuje da je kod ove dve kategorije naručilaca najizraženija fragmentiranost javnih nabavki.
Sa druge strane, javna preduzeća učestvuju sa 18 odsto u ukupnom broju naručilaca, a u ukupnoj vrednosti javnih nabavki sa 59 odsto.
Organi državne uprave i pravosuđe učestvuju sa devet odsto u ukupnom broju naručilaca, a u ukupnoj vrednosti 19 odsto.
Proizilazi da 27 odsto naručilaca učestvuje u ukupnoj vrednosti javnih nabavki sa 78 odsto, ocenjuje se u Nacrtu strategije razvoja javnih nabavki u Srbiji. Izmene Zakona o javnim nabavkama bi, prema najavama zvaničnika, trebalo da uslede do kraja godine.
