Izvor: NoviMagazin.rs, 18.Jan.2016, 13:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javne finansije: Pobuna opština
Ministarstvo finansija predložilo je da se deo novca koji je do sada išao opštinama i gradovima preusmerava u republičku kasu. To je izazvalo pravu pobunu gradonačelnika, koji tvrde da ih na ovaj način republička vlast primorava na nepopularne mere kao što je dodatno povećanje poreza na imovinu
Piše: Nebojša Pešić
Nacrt zakona o finansiranju lokalne samouprave koji je predložilo Ministarstvo finansija izazvao je pravu pobunu u opštinama i >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << gradovima jer predviđa da će opštine ubuduće dobijati 50 umesto dosadašnjih 80 odsto od poreza na zarade, čime se značajno smanjuju lokalni, a povećava republički budžet. Uz to, predviđeno je ukidanje niza taksi, odnosno parafiskalnih nameta privredi kojima su lokalne samouprave punile kase.
I dok privrednici pozdravljaju predložena rasterećenja, a ministarstvo ovaj svoj potez objašnjava potrebom dateret fiskalne konsolidacije bude ravnomerno raspodeljen na sve nivoe države, predsednici opština i gradonačelnici listom ukazuju na to da se manjak para mora nadoknaditi i da će u krajnjoj liniji ispaštati građani, bilo kroz smanjenje investicija ili kroz povećanje nameta. Oni ističu da republička Vlada na ovaj način glumi “dobrog momka” koji rasterećuje privredu, a njima dodeljuje ulogu loših momaka koji treba dodatno da oporezuju građane.
PRERASPODELA: U Ministarstvu finansija objašnjavaju da je izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave 2011. godine Republika ostala bez oko 40 milijardi dinara, bez prenosa nadležnosti na nivo lokalne samouprave.
“Predložena preraspodela je opravdana, jer je reč o porezu koji je potencijalno znatan automatski stabilizator i redistributivni instrument koji treba da pripada velikim delom centralnoj državi, kao što je i praksa u velikom broju evropskih država. Na taj način se ujedno ostvaruje i jedan od ciljeva ovog zakona, a to je vertikalna ravnoteža u raspodeli prihoda i nadležnosti između različitih nivoa države”, kažu u Ministarstvu finansija.
Fiskalni savet je podržao reformski pravac u Nacrtu zakona o finansiranju lokalne samouprave kojim se otklanjaju sistemski nedostaci izmena Zakona iz juna 2011.
“Predloženo smanjenje učešća lokalnih samouprava u porezu na zarade i povećanje transfernih sredstava iz budžeta Republike u skladu je sa dobrom fiskalnom praksom i doprineće objektivnom i predvidivom okviru za finansiranje lokalnih samouprava”, navodi se u ocenama i komentarima Fiskalnog saveta o Nacrtu zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Nacrt zakona, prema mišljenju Fiskalnog saveta, otklanja veliku fiskalnu neravnotežukoja je nastala prekomernim transferom sredstava sa republičkog na lokalni nivo vlasti prilikom izmena Zakona u junu 2011. godine.
UPOZORENJE: Savet, međutim, upozorava da je potrebno da se “precizira način integracije firmarine u porez na imovinu pravnih lica, tako da ne dođe do prelivanja tereta na fizička lica, kao i da se u cilju povećanja transparentnosti zakonski propiše obaveza objavljivanja detaljnih fiskalnih statistika na lokalnom nivou”. Drugim rečima, naglašava se da manjak sredstava ne treba nadoknađivati dodatnim opterećivanjem građana.
Osim fiskalnog saveta, međutim, nijedna institucija nije podržala predložena zakonska rešenja, a na Nacrt zakona prva je reagovala Stalna konferencija opština i gradova
“Za gradove i opštine u Srbiji rešenja predočena u Nacrtu zakona o finansiranju lokalne samouprave nisu prihvatljiva, jer se predloženim smanjenjem prihoda gradova i opština u iznosu od osam milijardi dinara funkcionisanje lokalnih samouprava i finansiranje osnovnih potreba građana dovodi u pitanje.Ovakav predlog predstavlja direktan udar na sve gradove i opštine, a posebno na one koje su u prethodnom periodu uložile značajna sredstva u privlačenje investitora (kupovinom zemljišta i vojne imovine radi formiranja industrijskih zona, izgradnjom dodatne infrastrukture, oslobađanjem investitora plaćanja određenih lokalnih taksi i sl.), a sve samo sa jednim ciljem – da se poveća zaposlenost građana. Takođe, predlog da se dva izvorna prihoda (naknada za životnu sredinu i firmarina) integrišu u porez na imovinu ne znači ništa drugo do veliko povećanje poreza na imovinu koji plaćaju građani i to kroz povećanje poreske stope i ukidanje amortizacije. Imajući u vidu rast poreza na imovinu u poslednjih nekoliko godina, SKGO smatra da je on dosegao svoj maksimum. Dodatno, takve izmene znače i direktno prevaljivanje poreskog tereta sa pravnih lica na fizička, što je potpuno neprihvatljivo.
Iako to nije navedeno u zvaničnom obrazloženju uz Nacrt zakona, Ministarstvo finansija je tokom rada na njemu kao jedan od osnovnih razloga za smanjivanje prihoda gradovima i opštinama i prebacivanje istih na republički nivo navelo sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom i obavezu koja je preuzeta tim sporazumom, a to je da se ukupno osam milijardi dinara prebaci sa lokalnog na republički nivo. Ono što se izbegava reći jeste da su lokalne samouprave u prethodnih godinu dana već prebacile taj iznos sredstava republičkom budžetu. Naime, primenom Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, sve lokalne samouprave su na godišnjem nivou već prebacile i više od pomenutih osam milijardi dinara. Naime, finansijska sredstva koja su nastala kao posledica smanjenja plata i zarada po ovom zakonu lokalne samouprave imaju obavezu da uplaćuju u republički budžet, umesto da iskoriste za, recimo, finansiranje kapitalnih investicija da su ostala u lokalnom budžetu. Istovremeno, finansijska sredstva koja su nastala kao posledica smanjenja plata i zarada po ovom osnovu u republičkom budžetu ostala su u republičkom budžetu i koriste se za druge namene”, piše u saopštenju SKGO.
SKGO još dodaje da njeni predstavnici u Radnoj grupi Ministarstva finansija koja je bila formirana za izradu ovog nacrta zakona nisu imali uvid u Nacrt zakona, niti su dali saglasnost na pomenuti tekst. SKGO upozorava da gradovi i opštine ni sada nemaju dovoljno novca za finansiranje svih nadležnosti jer godinama unazad država na lokalni nivo prebacuje dodatne obaveze, a predviđenim smanjenjem ovaj problem će eskalirati. Ukoliko Nacrt zakona ipak bude usvojen, gradovi i opštine pitaju na koji će način u tom slučaju finansirati rad domova zdravlja, škola i vrtića, prevoz učenika itd., a ističu da bi održavanje putne infrastrukture bilo gotovo nemoguće.
Foto: Medija centar
Đorđe Staničić, generalni sekretar SKGO, u izjavi za Novi magazin ističe da lokalne samouprave ne ostaju samo bez osam milijardi od poreza na zarade, već i bez drugih prihoda.
“Ukida se naknada za zaštitu životne sredine, čime se narušava princip da zagađivač plaća. Ne mogu građani da plaćaju za to što neka fabrika ugrožava životnu sredinu. Takođe opštine ostaju i bez prihoda od taksi za registraciju vozila. Ne možete osloboditi takse privredna vozila koja uništavaju lokalne puteve, a od opština tražiti da ih održavaju”, kaže Staničić. On ipak dodaje kako se nada da će sa Ministarstvom biti postignut neki dogovor i da će nedostaci predloženog zakona biti otklonjeni.
NEPOPULARNO: Branislav Bugarski, sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu AP Vojvodine, kaže za Novi magazin da o Nacrtu zakona o finansiranju lokalne samouprave nije postojala prava javna rasprava.
“Kao pretendenti da budemo evropsko društvo u 21. veku ne možemo na ovakav način donositi zakonsku regulativu. Sve reforme koje smo do sada imali išle su nauštrb opština i gradova. Sva smanjenja, odnosno pseudorasterećenja privrede, izvođena su tako što se nije država odricala prihoda, već gradovi i opštine. Smanjili ste porez sa 12 na 10 odsto, pa ste ukidali gomilu administrativnih taksi, neke opravdano, ali neke i neopravdano, i na kraju cenu su plaćali gradovi i opštine tako što nisu imali dovoljno sredstava za funkcionisanje, a dodatno ste im prebacivali nadležnosti i obaveze”, kaže Bugarski.
On dodaje da se i predložena zakonska rešenja uklapaju u opasan trend centralizacije i koncentracije moći i para u republičkoj Vladi.
Pogledajte deo intervjua:
“Od lokalne samouprave se traži da primene nepopularne mere i da dodatno opterećuje građane. Ispašće da su na republičkom nivou svi fini i čisti i da rade na rasterećenju privrede, a da tamo neki u lokalu izmišljaju nove poreze i opterećuju građane i privredu. Ispašće, dakle, da su na lokalu svi nesposobni, a sposobni samo u republičkoj vlasti”, ističe Bugarski.
On dodaje da će, prema procenama, 45 opština i gradova u Vojvodini ostati bez 70 do 80 miliona evra dosadašnjih prihoda i da će se to odraziti ili kroz povećanje poreza ili kroz smanjenje usluga.
NENADOKNADIVO: Jedan od najglasnijih protivnika predloženih zakonskih rešenja je i Saša Paunović, predsednik Opštine Paraćin, koji za Novi magazin ističe da nema naznaka da će Ministarstvo povući Nacrt zakona o finansiranju lokalne samouprave.
“Nema nikakvog glasa od Ministarstva, niti reaguju na kritike. Paraćin godišnje gubi milion evra, a toliki su i prihodi od poreza na imovinu. Ne možemo da dupliramo porez i tako nadoknadimo gubitak. Oni planiraju da se porez na imovinu poveća za 30 odsto, ali narod ne može da plaća ni postojeći porez”, kaže Paunović.
On primećuje da je ovo prvi zakon koji kritikuju i opštine i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, koja takođe traži da se Nacrt zakona o finansiranju lokalne samouprave povuče iz procedure jer će, kako navode, taj zakon dovesti do finansijskog slabljenja gradova i opština.
Naled navodi da je napravio simulaciju sa primerom budžeta grada sa 100.000 stanovnika, koja je pokazala da bi gubici na prihodnoj strani iznosili više od milijardu dinara.
“Manjak po osnovu različitih komunalnih taksi i ekološke naknade bili bi veći od pola milijarde dinara, a po osnovu poreza na zarade dodatnih 600 miliona dinara”, dodao je Naled u saopštenju.
Foto: Medija centar
Ova organizacija ocenjuje da gradovima i opštinama u Srbiji rastu nadležnosti, smanjuju se prihodi, a nove obaveze ih očekuju na putu pristupanja EU.
“Primera radi, na lokalne samouprave prebačena je briga o primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Kako nisu dobile dodatna sredstva, neodrživi sistem finansiranja doveo je do skoka duga zdravstvenih ustanova na lokalu na 10 milijardi dinara, koji će platiti građani”, navedeno je u saopštenju.
Naled je podsetio i da su opštine “već pretrpele udar na budžete” i upozorio da će država primorati lokalne samouprave, ukoliko nastavi da im smanjuje prihode i povećava obaveze, da povećaju takse i naknade.
“Time republički nivo vlasti odgovornost za parafiskale sa sebe prebacuje na lokal i dodatno ugrožava atraktivnost lokalnih samouprava u očima potencijalnih investitora”, navedeno je u saopštenju.
KAŽNJENE ŠTEDIŠE: Gotovo svi gradonačelnici, bez obzira na partijsku pripadnost, protive se predloženim merama, pa tako Zoran Antić, gradonačelnik Vranja, ističe da je nemoguće nadoknaditi gubitak od pola milijarde dinara i da će očigledno Vranje, kao grad na nerazvijenom jugu, nastaviti hod po mukama. Tihomir Petković, gradonačelnik Užica, procenjuje da će manjak u gradskoj kasi iznositi 400 miliona dinara i da Užice jednostavno neće moći da investira u infrastrukturu ili izgradnju preko potrebnih vrtića, a gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović ističe da su najviše oštećeni gradovi i opštine koji su do sada najviše štedeli.
Zoran Antić / Foto: Z. Raš
Ipak, ni dosadašnja praksa sa raznim opštinskim taksama nije bila najbolja, jer je do sada lokalnim samoupravama bilo prepušteno da “odoka” propisuju visinu nameta. Poznat je slučaj Opštine Brus iz koje je otišao investitor upravo zbog astronomske firmarine. Takođe je veliko šarenilo i u određivanju visine ekološke takse, pa se događa da fabrike koje se bave istom delatnošću i koje su približno istog kapaciteta plaćaju različite takse, odnosno da jedna kompanija plaća i do deset puta veću taksu od svog konkurenta samo zato što nisu u istoj opštini. Najčuveniji namet uvela je vlast u Zrenjaninu kada je odredila da berbernice i kafane plaćaju taksu za parkiranje bicikala. Nesumnjivo je da treba uvesti red kada je reč o nametima, ali i da lokalne samouprave ne mogu da funkcionišu bez novca. Zato nema logičnijeg poteza nego da za isti sto sednu predstavnici Ministarstva finansija i opština i pronađu rešenje.
