Izvor: B92, 03.Okt.2014, 11:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javna preduzeća u v. d. stanju
Najveći broj javnih preduzeća vode direktori koji su u v. d. stanju, a za neka od njih nisu ni raspisani konkursi za direktore, iako je rok bio 30. juna 2013.
To možda i najbolje govori u kakvom su funkcionalnom stanju javna preduzeća kada njima rukovode prelazna kadrovska rešenja, piše Politika. Kako očekivati da tako obezglavljena preduzeća, poput „Železnica Srbije” realizuju projekte vredne 1,2 milijarde evra?
Zbog opstrukcije ruskog kredita od 800 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dolara u prošli ponedeljak smenjena su i dva preostala izvršna direktora „Železnica Srbije” – Predrag Janković i Svetozar Ćapin. Mada je, prema nezvaničnim informacijama, to bio jedan od razloga zbog koga je letos bez fotelje ostao i generalni direktor Dragoljub Simonović.
Njih trojica, kao članovi Odbora direktora, bili su ovlašćeni da sa Ruskim državnim železnicama potpisuju anekse ugovora, ali su zbog neslaganja oko cene radova na železničkom „Koridoru 10” i zahteva da cena bude umanjena odbijali da potpišu dokumente za taj projekat. Ruska strana im je doduše donekle izašla u susret i smanjila prvobitnu cenu za 5,6 miliona dolara, ali domaći pregovarači nisu bili zadovoljni.
Raspuštanje projektnog i pregovaračkog tima bila je kap koja je prelila čašu, pa je vlada predložila Skupštini „Železnica” da smene i ova dva preostala direktora. Epilog te cele priče je da radovi na modernizaciji šest deonica „Koridora 10” nisu počeli u junu kada je planirano i verovatno je ova građevinska sezona izgubljena za taj projekat.
Na pitanje kako funkcionišu kada su im razrešena sva tri člana Odbora direktora i ko im potpisuje dokumente u „Železnicama” kažu da je u toj situaciji, predsednik Skupštine preduzeća Zoran Anđelković uputio pismeni nalog svim rukovodiocima (pomoćnici generalnog direktora, direktori direkcija, sektora i centara, šefovi čvorova i sekcija), da su dužni da postupaju isključivo u skladu sa svojim ovlašćenjima i da svoje aktivnosti vrše isključivo u domenu dnevnih poslova u cilju normalnog funkcionisanja železnice.
Oni tvrde da je na ovaj način u „Železnicama Srbije” obezbeđeno redovno i nesmetano poslovanje i funkcionisanje i pored činjenice da su razrešena sva trojica članova Odbora direktora.
Vlada Srbije će vrlo brzo, prema najavi resorne ministarke Zorane Mihajlović, imenovati čelnike u ovom preduzeću. Do tada nema potpisivanja nikakvih ugovora bez saglasnosti Ministarstva saobraćaja. Ti direktori će imati status v. d. jer će uskoro biti pripremljen i raspisan konkurs za koji je biznismen Milan Beko najavio da će se prijaviti.
Elektroprivreda Srbije je sve do juče bila još drastičniji primer, jer je fotelja generalnog direktora tog preduzeća prazna od 11. septembra kada je prestao mandat v. d. direktoru Aleksandru Obradoviću. Ovim velikim sistemom formalno je upravljao zamenik generalnog direktora.
EPS je inače bio jedno od malobrojnih preduzeća koja su ispoštovala zakonski rok za raspisivanje konkursa. To su 30. juna 2013. još učinili „Stara Planina”, „Skijališta Srbije” i PEU „Resavica”.
Tek kasnije vlada je odlučila da sprovede javni konkurs za direktore „Putevi Srbije”, „Emisiona tehnika i veze”, „Skloništa” i za pet nacionalnih parkova. Tu su još i „Nuklearni objekti”, „Novinska agencija Tanjug”, JP za novinsko izdavačku delatnost „Panorama”. Uprkos tome u nekima od njih poput EPS-a ili „Puteva Srbije” ostali su da upravljaju v. d. direktori.
Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbije” kaže da za takvo stanje veliku odgovornost snosi Vlada Srbije, jer ona donosi odluku o imenovanju direktora. On smatra da je v. d. stanje idealan izgovor za nesprovođenje reformi koje su preko potrebne u velikim sistemima.
Prema njegovom mišljenju postoji više razloga zbog kojih vlada ne rešava ovaj problem. Jedan je, da nema dogovora unutar same koalicije oko podele preduzeća. Drugi je što se na v. d. direktore može lakše uticati nego na partijski postavljene direktore samim tim što mogu da budu smenjeni bez razloga, pa su podložni uticaju na dnevnom nivou. Treći razlog po njemu je što za neka preduzeća ne postoje kandidati koji su po volji donosioca odluka. Četvrto, nije jasno kakvu će politiku javnih preduzeća voditi vlada u smislu da li će ih prodavati, transformisati ili ustupiti strateškom partneru.
"Samim tim što su u pojedinim preduzećima raspisani konkursi, a direktori još nisu izabrani, šalje se loš signal kandidatima koji bi se prijavili. Za razliku od republike na lokalu su održani konkursi, ali uglavnom bez suštinskog efekta na depolitizaciju. U prilog tome govori činjenica da su na većini mesta partijski v. d. direktori dobili status direktora. Drugim rečima poslata je poruka da oni koji nemaju političku podršku neće biti izabrani", kaže Nenadić.
