Izvor: Politika, 02.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jak dinar koči cene
Uz jačanje dinara smiruju se i inflatorna očekivanja, pa je Monetarni odbor odlučio da referentna kamatna stopa ostane 9,75 odsto. Narodna banka očekuje da će bazna inflacija do kraja godine biti između četiri i 4,5 odsto, a od vlade se očekuje da učini sve da ukupna inflacija bude minimalno iznad planiranih 6,5 odsto, rekao je juče guverner Radovan Jelašić. On je preporučio građanima da se zadužuju u dinarima, kako bi izbegli rizik od kretanja kursa, i da štede u domaćoj valuti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << .
Na prvoj konferenciji za novinare posle ponovnog izbora za guvernera Jelašić je istakao da su cene u prvih devet meseci povećane za 6,8 procenata, a 72 odsto svih poskupljenja posledica je rasta cena pod državnom kontrolom. Na rast cena uticala su poskupljenja struje, naftnih derivata, duvanskih proizvoda i akciza.
Bazna inflacija je u septembru iznosila između 0,9 i jedan odsto, dok je ukupna dostigla oko 7,4 odsto.
Guverner je ocenio da je bazna inflacija počela da se "smiruje", jer je sa avgustovskih 1,1 pala ispod jedan odsto i ukazao da je ona u septembru bila posledica rasta cena poljoprivrednih proizvoda, mesa, masnoća za jelo i mleka. Po rečima Jelašića, koji nije želeo da prognozira kolika će ukupna inflacija iznositi do kraja godine, veći efekat na rast inflacije imaće rast cena mlečnih proizvoda, nego što se to očekuje od poskupljenja mleka.
Centralna banka, kako je rekao Jelašić, za sada neće preduzimati nove mere kojima bi se uticalo na kreditiranje stanovništva, ali će pratiti na koje rokove banke odobravaju namenske potrošačke kredite i zaduživanja kreditnim karticama. Pored ograničavanja rokova otplate gotovinskih kredita na dve godine, bankama je preporučeno da pozajmice po tekućim računima i zaduživanja kreditnim karticama odobravaju takođe na rok otplate do dve godine, kao i da se namenski potrošački krediti otplaćuju do pet godina, a za kupovinu automobila sedam godina. Nove, restriktivne mere su u rukama banaka, naglasio je guverner dodavši da će do kraja oktobra, a posle sagledavanja efekta smanjenja roka otplate keš kredita na dve godine, biti jasno da li ima potrebe da NBS pribegava restriktivnijim merama.
Na kretanje kursa utiče samo ponuda i tražnja za devizama, a NBS od 19. maja ove godine nije prodavala ni kupovala devize.
Uz napomenu da jedino zaduživanje u dinarima nije rizično sa stanovišta kretanja kursa i da štednja u nacionalnoj valuti obezbeđuje sigurnu pobedu nad inflacijom, Jelašić je naveo da je 26. avgusta evro vredeo 78,14 dinara, a juče 78,89 dinara. "Jeftin novac danas, koštaće skupo sutra", rekao je guverner i poručio: "Ko sluša NBS na duži rok, prolazi najbolje".
Odgovarajući na neka od pitanja koja su postavljali poslanici u Skupštini Srbije tokom rasprave o izboru guvernera, Jelašić je rekao da su od 30 milijardi dinara koliko su iznosili gubici NBS u 2006. godini, 23,9 milijardi dinara negativne kursne razlike, a 6,2 milijarde dinara ostali troškovi.
NBS trenutno upravlja deviznim rezervama od 13,3 milijarde dolara, na osnovu preporuka Monetarnog odbora. Od ukupnih deviznih rezervi, kako je naveo, 75 odsto je u evrima, 20 odsto u dolarima a pet odsto u ostalim valutama. U kupovinu najkvalitetnijih hartija od vrednosti uloženo je 60–65 odsto deviznih rezervi, na računima u inostranstvu je 30–35 odsto, a pet odsto deviznih rezervi je u gotovini i zlatu. Prinos je oko referentne kamatne stope, za dolare 4,75 odsto, a za evre četiri odsto. Rezerve u Evroaksiz banci u Moskvi su uz nešto višu kamatu i smanjene su sa 45 na sedam miliona dolara.
[objavljeno: ]
