Izvor: Politika, 13.Feb.2014, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jagode za krompir
Od 765.000 tona ovog povrća, koliko je u Srbiji proizvedeno prošle godine, izvezli smo za 2,2, a uvezli za 12 miliona dolara
Prošlogodišnji rezultati spoljne trgovine su toliko dobri da deluju nestvarno. Izvezena roba iz Srbije u 2013. godini vredela je bezmalo 11 milijardi evra – čak 25,8 odsto više nego u prethodnoj. I uvoz je bio veći nego prethodne, ali je povećanje bilo petostruko manje nego rast izvoza. Tako je deficit u trgovanju sa svetom u 2013. bio za četvrtinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << manji nego 2012, a pokrivenost uvoza izvozom nikad veća – premašila je 70 odsto.
Za razliku od industrije koja je ostvarila rekordno povećanje izvoza, najviše zato što je „Fijat” iz „Fabrike automobila Srbija” izvezao svoj novi „500-L” za ukupno 1,53 milijarde evra, rasta izvoza agrara u 2013. nije bilo. Statistika je izračunala da je izvoz poljoprivrednih proizvoda i hrane bio manji za 0,1 odsto nego 2012, dok je uvoz bio veći za dva procenta.
U prošloj godini agrar je izvezao za 2,1 milijardu evra, poljoprivredno-prehrambenih proizvoda je uvezeno za 1,17 milijardi evra, tako da je spoljnotrgovinski saldo agrara bio u plusu milijardu evra. Udeo izvoza agrara u ukupnom izvozu lani je smanjen, a smanjena je i pokrivenost uvoza izvozom, iako je saldo i dalje „debelo” pozitivan.
Da srpski agrar može mnogo više da doprinese nacionalnoj ekonomiji ne treba nikoga ubeđivati, ali mu treba pomoći da proizvede sve ono što može dobro da proda kod kuće, a naročito u inostranstvu. Za početak, bar da se približi snazi i konkurentskoj moći koju je imao s početka devedesetih godina prošlog veka.
Da nam je poljoprivreda u protekle dve decenije mnogo onemoćala ubedljivo kazuju i statističke tabele. U njima piše da je Srbija od početka januara do kraja novembra 2013. izvezla vina za 15, a uvezla za 30,2 miliona dolara. Srbija je lani proizvela 765.000 tona krompira, od toga je za 11 meseci ovog povrća izvezla za 2,26 miliona dolara, a istovremeno ga je uvezla za 12 miliona dolara. Pasulja nema na listi naše izvozne robe, ali je zato pasulj na listi uvezenih poljoprivrednih proizvoda bio „visoko plasiran”. Za uvoz pasulja u celoj prošloj godini plaćeno je 8,7 miliona evra. Uvoz krompira i pasulja do kraja novembra 2013. koštao nas je kao uvoz pomorandži, za koje je, prema podacima Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije, plaćeno 23 miliona dolara.
Nekada smo bili poznati izvoznici mesa i prerađevina. U prošloj godini ta roba je izvezena za 53,3 miliona evra, a uvezena za 67 miliona evra. Ono što zabrinjava je činjenica da je uvoz brže rastao od izvoza.
Lepša strana ove statističke priče je da je za 11 prošlogodišnjih meseci izvezeno maline za 173,6 miliona dolara. Izvezenu višnju stranci su platili 57,4 miliona dolara, jabuku 42,6, šljivu 33, a jagodu 11,5 miliona dolara. Zarada od izvoza jagoda otišla je na uvoz krompira.
Uvozu svega i svačega, uključujući i ono što naša poljoprivreda može da proizvede, pogoduje i potcenjen kurs stranih valuta, kaže ekonomista Mlađen Kovačević. Tako jeftine devize obaraju cenovnu konkurentnost domaćih proizvoda, a uvoz čine unosnijim od proizvodnje. Na drugoj strani, naš izvoz u zemlje Evropske unije oslobođen je carina, ali ga koče takozvane necarinske barijere, kao što su razni standardi koje nije lako ni jeftino dostići.
A. Mikavica
objavljeno: 13.02.2014.
