Izvor: Politika, 24.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jadran skup za srpske turiste
Sedam dana u Rovinju i na Hvaru i do 1.100 evra
Sudeći prema najavama iz hrvatskih medija, ovog leta očekuje se dolazak čak sto hiljada gostiju iz Srbije. O kakvom porastu je reč vidi se u poređenju poseta iz 2002. godine, kada je boravilo 13.000 turista, da bi prošle godine broj dolazaka bio uvećan za čak pet puta.
Da li će turisti iz Srbije posle decenije ratova ponovo u velikom broju posećivati Dalmaciju, Istru i ostrva niko pouzdano ne može da potvrdi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Za sada postoji interesovanje putnika i agencija u Srbiji, ali i hotelijera u Hrvatskoj.
Za razliku od mnogih zemalja, za Hrvatsku ne treba viza, mnogima je obala više nego poznata, a i udaljenost ne bi trebalo da predstavlja veći problem. Prošle godine događalo se da u špicu sezone čak 15-20 autobusa iz Beograda polazi prema ovom delu Jadrana, uveden je sezonski voz, što je sve doprinelo većoj poseti.
Mnogima je i dalje glavni problem – lična bezbednost i odnos lokalnog stanovništva. Kako je "Slobodnoj Dalmaciji" poručeno iz kabineta ministra unutrašnjih poslova Hrvatske Ivice Kirina "srpski turisti u Hrvatskoj mogu da se osećaju sigurno", uz napomenu da "tokom prošlih sezona nije uočena tendencija napada na turiste srpske nacionalnosti".
Najveća poteškoća za mnoge turiste je nepostojanje čartera za aerodrome u Splitu, na Krku i u Puli, iako se već nekoliko godina najavljuju uzletanja aviona sa Surčina. Tako su mnogi prinuđeni da putuju autobusima ili automobilima. Na drumskom graničnom prelazu Bajakovo od početka marta blago je pooštrena kontrola putnika, jer su prinuđeni da pasoše overavaju u samoj policijskoj stanici, što produžava zadržavanje na granici. Preko agencija uglavnom nema varijante autobuskog prevoza, a oni koji to organizuju naplaćuju od 50 do 60 evra za povratnu kartu.
Ipak, najveći "problem" su cene aranžmana, koje su za mnoge turiste iz Srbije nepristupačne, odnosno za isti novac mogu povoljnije da se odmaraju u Turskoj i Egiptu, a u nekim slučajevima i na grčkim ostrvima. U nekada "beogradskom" Rovinju, za sedam polupansiona u hotelu "Eden" (kategorije četiri zvezdice) potrebno je u sezoni izdvojiti od 760 do 870 evra po osobi, i to bez prevoza. Još je skuplje na Hvaru gde je nedelju dana boravka u hotelu "Amfora" (četiri zvezdice) na bazi samo noćenja sa doručkom potrebno platiti 1060 evra, tokom jula i avgusta. Za utehu, sredinom novembra ovaj aranžman u "Amfori" staje "skromnih" 550 evra.
Turistima iz Srbije preostaje da biraju odmor u hotelima kategorije dve zvezdice u kojima sedam polupansiona staje tokom jula i avgusta od 200 do 350 evra.
Koliki je interes za odvođenje turista u Dalmaciju i Istru možda se najbolje vidi po novom "bratstvu i jedinstvu", tako što aranžmane nude i slovenačke agencije koji srpske turiste voze na hrvatski deo Jadrana.
Da Srbi i pored ovih optimističkih najava neće "kao nekad osvojiti Jadran" vidi se i po podatku da godišnje Hrvatsku poseti 10,4 miliona turista, a da će "srpska stotka" biti zapravo tek jedan procenat od ukupnog broja gostiju.
Darko Knežević
[objavljeno: 24.04.2007.]
