Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Feb.2018, 06:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jačanje političkih odnosa doprinosi uklanjanju ekonomskih barijera

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je danas uverenje da će jačanje političkih veza između Srbije i Hrvatske doprineti uklanjanju stega, barijera, birokratskih procedura u ekonomskoj saradnji, te zatražio da se ukinu barijere poput višečasovnih čekanja kamiona na hrvatskim prelazima.

Vučić je, na Poslovnom forumu u Zagrebu, ukazao da danas na Batrovcima, dodajući da je to bila molba srpskih privrednika da prenese, kamioni čekaju između 5 i 6 sati, dok su na >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Horgošu čekanja u proseku manje od dva sata.

"Potrebno je da se procedure smanje, da ima više fitosanitarnih inspektora na prelazima, barem da na Batrovcima rade 24 sata. To bi u mnogome olakšalo našim proizvođačima izvoz u Hrvatsku", objasnio je on.

Vučić je podržao želju Hrvatske da se revitalizuje pruga Zagreb-Beograd, ocenjujući da bi to konačno mogla biti najbolja saobraćajnica u regionu, i to ne samo za putnički saobraćaj.

"Time neće dobiti samo Srbija, već Hrvatska, jer ako nema revitalizacije pruge železnički saobraćaj bi se završavao u Zagrebu, a ovako bi imali najdirektniju vezu sa celom jugoistočnom Evropom", ukazao je on.

Zajednički, kako je dodao, dve zemlje mogu aplicirati za evropski novac i izrazio je uverenje da će ga dobiti, jer niko ne može da odbije dve zemlje ako budu zajednički tražili sredstva koja bi omogućila spajanje centralne i jugoistočne Evrope.

Vučić je pozvao još veći broj hrvatskih privrednika da ulažu u Srbiju, te pohvalio što je hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović pozvala srpske preduzetnike da u većoj meri ulažu u njenu zemlju.

Rekao je da ne zna za slučajeve građevinskih firmi koje su se žalile na probleme na tenderima u Srbiji, i dodao da su i njemu javili kako srpske kompanije ne mogu da dođu da učestvuju u tenderskim procedurama u Hrvatskoj.

"Uveren sam da će poziv predsednice Hrvatske promeniti situaciju. Vi dođite u Beograd i Srbiju. Imamo velike planove, gradićem tri nova klinička centra, imaćemo kompletnu novu izgradnju stambenog prostora za vojsku, bezbednosne službe, milion kvadratnih metara stambenog prostora. Javite se jer u ovom trenutku nemamo građevinske kapacitete da preuzmu to na sebe", objasnio je on.

Time bi, kako je konstatovao pokazali našu otvorenost, a to bi bilo dobro za Srbiju i hrvatski biznis, ali i sveukupne odnose.

Dalje je ukazao na značaj regionalnog tržišta po obe zemlje podsećajući da trgovinski obim sa CEFTA u Hrvatskoj iznosi 16,4 odsto, a Srbije 20 odsto.

"Za sve nas je region od izuzetnog značaja, a u međusobnoj trgovini možemo ići do brojeva većih od 2 milijarde evra trgovinske razmene. Potrebno je samo malo više naše pažnje i želje da probleme rešavamo", naglasio je Vučić.

Preneo je uspehe Vlade Srbije u popravljanju ekonomske situacije, podsećajući da je javni dug smanjen sa 67 na 57,6 odsto BDP-a, što je ispod Mastrihta, kao i da je Srbija prošle godine ostvarila prihod od investicija u visini od 2,3 milijardi evra bez ijedne ozbiljne privatizacije.

"Dobrodošli u Srbiju, mi ćemo se postarati da budemo dobri domaćini. Želim da ohrabrim i srpske privrednike, dođite u Hrvatsku pa se borite, a ne kukajte da Hrvati ne daju nešto, već se dokažite", poručio je srpski predsednik.

Pohvalio je i osnivača Atlantik grupe Emila Tedeskog što je preuzeo da bude generalni sponzor „Arene".

"Čuo sam za probleme sa kojima se suočava Tedeski, a neke ćemo da gledamo da rešimo promptno. Jedino što ne mogu da pomognem jeste da „Cedevita" pobedi „Zvezdu"", našalio se on.

Grabar Kitarović je u svom obraćanju pozvala srpske privrednike da više investiraju u Hrvatsku, rekavši da su dobrodošli.

Jasno je potvrdila predanost hrvatske države za izgradnju konstruktivnih odnosa sa Srbijom.

"Napredak u političkim odnosima između dve zemlje važan je i za ekonomiju i može pomoći u jačanju naših odnosa u trgovini, ulaganjima i u turizma. Na svaki mogući način treba olakšati saradnju između dve države i poslovnih zajednica", objasnila je ona.

Kazala je da pridaje veliki značaj daljem širenju ekonomskih odnosa i izrazila uverenje da će od toga velike koristi imati dva naroda.

"Moji razgovori sa predsednikom Vučićem su potvrdili da postoji zajednička želja za produbljivanjem ekonomske saradnje", naglasila je Grabar Kitarović.

Ukazala je da brojke kako u trgovinskoj razmeni, hrvatskim ulaganjima i sve većeg broja turista iz Srbije predstavljaju dobre vesti, ali i da postoji potencijal za širu saradnju u oblasti industrije, trgovine, građevinarstva i energetike.

"Naše ekonomije su komplementarna u mnogim područjima. Blizina i poznavanje kupaca su razlog što hrvatske firme žele izvoziti na srpsko tržište", dodala je ona.

Potpunu novu dinamiku, prema njenim rečima, može dati saradnja u segmentu industrijske proizvodnje, a automobilska industrija je područje za razvoj te saradnje, gde se nameće potreba za bolju povezanost proizvođača u obe države.

Predsednik Srbije sastao se danas u Zagrebu sa predsednicom Hrvatske Kolindom Grabar Kitarović i sa hrvatskim premijerom Andrejom Plenkovićem.

Kostić: Forum veliki korak za srpsko-hrvatske odnose

Poslovni Forum srpskih i hrvatskih preduzeća u Zagrebu je veliki korak za srpsko-hrvatske odnose i šansa da dve zemlje budu značajni partneri u ovom delu Evrope, ocenio je danas u Zagrebu predsednik MK Group Miodrag Kostić.

On je rekao da je današnji susret privrednika na Poslovnom forumu u Hrvatskoj, u organizaciji Privredne komore Srbije i Hrvatske gospodarske komore, opravdao očekivanja privrednika.

"Ovo što se danas dešava je možda mali korak, mali sastanak, ali mislim da je to veliki korak za srpsko-hrvatske odnose i nadam se da sve ono što nas je delilo svih ovih godina, da ćemo svi zaboraviti na to, jer ako danas imamo jednu Francusku i Nemačku posle svih istorijskih nesporazuma koje su imali kao oslonac u Evropskoj uniji, ne vidim zašto oslonac partnerstva u ovom delu Evrope ne bi bili srpsko-hrvatski odnosi", izjavio je Kostić.

Srbija i Hrvatska će zajedno aplicirati kod EU za prugu BG-ZG

Ministri Zorana Mihajlović i Oleg Butković usaglasili su danas okvir za protokol o saradnji na projektu rekonstrukcije železničke pruge od Beograda do Zagreba, a dogovoreno je da se u narednih desetak dana ponovo sastanu i potpišu ovaj dokument.

Oni su takođe saglasni da Srbija i Hrvatska zajednički apliciraju kod Evropske unije za novac potreban da se taj projekat realizuje.

Pruga od Beograda do Zagreba duga je 412 kilometra i nalazi se na Koridoru 10. Na teritoriji Srbije planira se rekonstrukcija oba koloseka na deonici od Golubinaca do Šida, odnosno granice sa Hrvatskom, kao i modernizacija deonice od Rume do Šida. Vrednost ovih radova iznosi oko 250 miliona evra.

Istakao je da privrednici Srbije i Hrvatske nikada nisu prestajali da se viđaju proteklih godina, bilo da su se susreti odvijali na Biznis forumu na Kopaoniku ili na Hvaru.

Govoreći o investicijama u Hrvatsku, Kostić je rekao da stvari u zadnjih 25 godina nisu bile jednostavne, da se ceo region nalazi u tranziciji i ocenio da je Hrvatska nešto brže izašla iz tog procesa, a da je ulaskom u EU stvorila bolje predispozicije za investiranje.

Kako kaže, hrvatska preduzeća su imala bolju potporu banka, ali je dodao i da Srbija ubrzano ide u pravcu izlaska iz tranzicije.

Kaže i da je neophodno da države regiona bliže sarađuju, da prave korporacije, alijanse, jer su, Hrvatska sa 4,5 miliona stanovnika i Srbija sa sedam miliona male države koje jedino zajedno mogu da budu konkurentne i zanimljive investitorima iz Nemačke i Turske, koje imaju oko 100 miliona stanovnika.

"Ono što je važno za politiku i državu, i jednu i drugu, da profit, dobit, dodatnu vrednost koju stvorimo u toj kooperaciji i u izvozu ostaju ovde", napominje Kostić.

Svaka dodatna vrednost koja ostane u Srbiji ili Hrvatskoj zahvaljujući udruživanju, prema Kostićevoj oceni, dovešće i srpske turiste na hrvatsko primorje, ali će omogućiti i da hrvatski proizvodi završe na srpskom tržištu.

Na pitanje novinara da li je njegova kompanija zainteresovana da kupi Agrokorova preduzeća u Srbiji, Kostić je rekao da je svakako zainteresovan za kupovinu svega onoga što je vezano za biznis kojim se bavi MK Grupa.

On na konferenciji za medije nije želeo da kaže na šta tačno misli kada kaže da je MK zaintereosvana za kupovinu svega onog čime se bavi, ali je rekao da se o nekim "targetima" već pregovara.

Inače, na poslovnom Forumu u Zagrebu učestvuju vlasnici i menadžeri 17 uspešnih poslovnih sistema i pojedinačnih kompanija iz Srbije koji posluju u zemlji, regionu i svetu, kao što su MK Group, Moji brendovi, ComTrade, Alco Group, Industrija mesa Matijević, Nectar, Elixir, Metalac, Zlatiborac, kao i veliki broj hrvatskih kompanija.

Tedeski: Pozitivna iskustva Atlantik Grupe u Srbiji

Predsednik Uprave i vlasnik Atlantik Grupe Emil Tedeski smatra da je Hrvatsko-srpski poslovni forum odlična prilika za susret i razgovor privrednika dve prijateljske zemlje, ističući pozitivna iskustva Atlantik Grupe u Srbiji.

"Mislim da je lepo da se hrvatsko-srpski privrednici druže. Lično za mene to nije ništa novo, jer je Atlantik grupa jedan od vodećih investitora u Srbiji. Imamo četiri fabrike i više od 1.000 zaposlenih, i veliki smo i odgovaran poslodavac", rekao je Tedeski u izjavi za Tanjug.

Naglasio je da njegova kompanija ima izuzetno pozitivna iskustva sa poslovanjem u regionu, a pre svega u Srbiji.

"Mi smo još 2006. godine kupili vršačku Multivitu, a na srpsko tržiste smo praktično ušli 2001. kada smo od Plive preuzeli Cedevitu. Kupovinom Droge Kolinske 2010. godine, a poznato je da je Droga Kolinska 100-postotni vlasnik Štarka, najveće konditorske industrije u Srbiji i Grand Proma, najveće industrije kafe u Srbiji, postali smo stvarno veliki srpski privredni faktor", izjavio je Tedeski.

Nakon toga, Atlantik Grupa je, kako navodi, preuzela Fudlend, fabriku ajvara.

"Mi smo u Srbiji prepoznati kao veliki poslodavac i veliki partner lokalne zajednice. Naša iskustva iz Srbije su izuzetno pozitivna. Mi na sprskom tržištu rastemo, raste naš izvoz iz Srbije prema regionu, kao što raste i prodaja hrvatskih proizvoda u Srbiji", istakao je Tedeski.

Atlantik Grupa i drugi privrednici u regionu su, kako ističe, jedan od najboljih ambasadora i pokazatelja kako ovaj region funkcioniše kao integrisano tržište, nezavisno od toga što su Hrvatska i Slovenija članice EU, a druge zemlje regiona za sada još nisu.

"Ja sam, međutim, veliki navijač i promoter toga da sve zemlje regiona ubrzano i što pre postanu punopravni članovi EU, jer bi to bio veliki doprinos za sve građane tih zemalja", poručio je Tedeski.

Smatra i da ljude danas daleko manje interesuje prošlost, već perspektive i šta će im to politika doneti u budućnosti.

"Od politike očekujem pre svega stabilnost, dugoročnost, transparentnost i predvidivost. Biznis je pokazao da je ispred politike. I to ne samo biznis, već i kultura i sport", izjavio je on.

Ljudi sa ovih prostora, prema njegovim rečima, imaju toliko toga zajedničkog - zajedničku istoriju, blizak jezik i čitav niz stvari koji ih veže, "zbog čega bi politika morala da insistira na pronalasku zajedničkog imenitelja koji će nas približiti, a ne insistirati na različitostima", zaključio je Tedeski.

Forum u Zagrebu velika šansa za srpsko-hrvatske odnose

Ukupna robna razmena između Srbije i Hrvatske u prošloj godini iznosila je 1,027 milijardi evra i beleži povećanje za 14,2 odsto u odnosu na 2016. godinu, navela je PKS.

Izvoz u Hrvatsku iznosio je 550,7 miliona evra, što je za 17,6 odsto više u odnosu na 2016. godinu, a uvoz iz Hrvatske povećan je za 10,4 odsto u odnosu na 2016. godinu i iznosio je 476,3 miliona evra.

Suficit Srbije u robnoj razmeni u prošloj godini iznosio je 74,4 miliona evra, navodi PKS uoči sutrašnjeg poslovnog foruma privrednika dve zemlje.

Srbija je 2017. u Hrvatsku najviše izvozila katode od rafinisanog bakra, ploče i trupce od legura aluminijuma, motorni benzin (bez biodizela), jestivo ulje od suncokreta, a iz Hrvatske smo najviše uvozili nerazvrstanu robu i robe na skladištenju, cement portland, laka ulja, delove za sedišta, soju u zrnu.

Prema analizama PKS mogućnosti za povećanje srpskog izvoza, postoje, osim u tradicionalnim sektorima čiji proizvodi su već prisutni na hrvatskom tržištu, i u tekstilnoj industriji, industriji plastike, nameštaja, mašinskoj, industriji papira i proizvodnji mlečnih proizvoda.

Srpski privrednici, ocenjuju u PKS, osim za povećanje trgovinske razmene sa Hrvatskom, posebno su zainteresovani za investiranje u Hrvatskoj i druge, više oblike privredne saradnje sa hrvatskim kompanijama.

Predstavništvo Hrvatske privredne komore u martu u Beogradu

Privrednici Hrvatske i Srbije imaju interes za boljom ekonomskom saradnjom dve zemlje, a poseta predsednika Srbije otvara nove perspektive ekonomskih veza dve zemlje, istakli su danas u Zagrebu predsednici Hrvatske gospodarske komore (HGK) i Privredne komore Srbije (PKS), Luka Burilović i Marko Čadež.

Burilović je najavio da će HGK idućeg meseca u Beogradu otvoriti svoje predstavništvo, kao i da će ustupiti PKS mesto u instituciji HGK.

On je naglasio da su hrvatski privrednici zainteresovani za proširenjem saradnje.

"Politički razvoj događaja ima svakako uvek uticaj na privredni razvoj i zato je važna saradnja dve komore u cilju da privreda nađe svoj put i utiče na formiranje bolje ekonomske budućnosti dve zemlje", naglasio je Burilović.

On je poručio da HGK i njene članove od svih politika zanima isključivo ekonomska.

Burilović je naglasio da Srbija i Hrvatska, i pored problema prošlosti, imaju i imaće uvek poslovne interese.

Podsetio je da oko 200 hrvatskih preduzeća posluje u Srbiji i da je sa 750 miliona evra investicija Srbija postala četvrta najznačajnija zemlja za hrvatske investicije.

Takođe je ukazao i na trgovinsku razmenu koja je prevazišla nivo od milijardu evra.

Predsednik PKS naglasio je da poseta predsednika Vučića otvara nove perspektive za jačanje ekonomskih veza dve zemlje.

Ukazao je da je ekonomija u celom regionu uvek išla ispred politike, a da je konstruktivni dijalog uvek donosio dobro.

"Poruka stabilnosti je za privredu itekako značajna", podvukao je Čadež.

Rekao je da je želja da statistika ima bolje rezultate, i da hrvatska bude više otvorena za srpske investicije.

"Želimo da lista srpskih investitora u Hrvatskoj bude sve duža. Srbija ima kompanije koje su sposobne da investiraju van zemlje i ispunjavaju standarde najvećih tržišta", naglasio je Čadež.

On je rekao da su mnoge kompanije "već" u Evropi iako srpska privreda ima još puno posla pred sobom da bi se prilagodila tržištu EU, kojem teži.

"Naši problemi nisu mnogo različiti. Isto kao u Hrvatskoj, ni u Srbiji ne želimo da vidimo autobuse sa kvalifikovanom radnom snagom koji odlaze u Nemačku, a vraćaju se prazni", istakao je Čadež.

On je kazao da bi srpski i hrvatski privrednici trebalo da stvaraju zajedno velike regionalne kompanije, koje su u stanju da se bore i budu konkuretni na svim tržištima.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...