Izvor: Politika, 12.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jabuke za celu godinu
Ministarstvo poljoprivrede "poklonilo" 40 odsto novca za izgradnju 11 hladnjača sa kontrolisanom atmosferom
Za razliku od malinara koji su izgradnjom oko 200 hladnjača bar u tehničkom smislu rešili problem plasmana, jer zamrznuta roba može da čeka bolju cenu, to sa proizvođačima jabuka nije bio slučaj. One su se, manje-više, u našim uslovima čuvale na klasičan način, u skladištima na niskim temperaturama, čime su vremenom gubile na kvalitetu, a praktično ih je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ponestajalo onda kada im cena, u proleće, bude najviša. To je, inače, jedini period kada se jabuka kod nas uvozi, a cena je tada veoma visoka. Međutim, i to je dovoljno da iritira domaću javnost koja redovno u to doba postavi pitanje da li je uvoz do te mere neminovan i zašto i tada nema jabuka iz domaće proizvodnje.
Zahvaljujući napretku tehnologije i takozvanim ULO hladnjačama sa kontrolisanom atmosferom, ali i bespovratnim sredstvima koje Ministarstvo poljoprivrede ciljno daje baš ovim voćarima, problem plasmana jabuka iz Srbije biće dugoročno rešen.
"ULO tehnologija", inače, omogućava da se ne samo jabuka već i drugo voće, ali i povrće, i posle 8-10 meseci čuvanja u ovakvoj hladnjači na tržište mogu izneti u svežem stanju. U ovoj godini sredstvima agrarnog budžeta pomognuta je izgradnja 11 takvih hladnjača. Maksimalna sredstva koje je država odobravala iznosila su 35 miliona dinara, nešto više od 400.000 evra, bespovratno. Zbog toga što ove hladnjače u proseku koštaju oko milion evra, konkurisala su udruženja voćara. Zavisno od slučaja do slučaja, novac za ostatak investicije pribavljali su zaduživanjem kod banaka kao zadruge, pojedinačnim kreditima, ili svojim sredstvima.
U Ministarstvu poljoprivrede procenjuju da je srpskim voćarima potrebno oko 80 takvih hladnjača, a što je najvažnije, voljni su i da narednih godina predvide bespovratna sredstva za njihovu izgradnju.
Udruženje "Čačanska jabuka", čiji su članovi 24 voćara sa ukupno 150 hektara pod jabukom, na polovini su gradnje hladnjače kapaciteta 2.000 tona. Vrednost investicije je 1,2 miliona evra, a od države su na poklon dobili 400.000 evra. Nisu, međutim, svi članovi udruženja i investitori, već njih 14 koji su u proseku uložili nešto više od 50.000 evra. To nije bilo lako jer, kažu, čačanske poslovnice banaka koje su dominantne na našem tržištu, a to su većinom strane banke, nisu pokazale spremnost da im daju kredite.
– Verujemo da ćemo sledeće sezone "useliti" prve jabuke. Tada će lopta biti u našem dvorištu, jer ćemo moći da je povučemo sa tržišta kada je ponuda najveća, a ponudimo kada je najbolja – kaže Miško Blagojević, predsednik ovog udruženja.
Preovlađujuća sorta jabuka u čačanskom kraju, kao uostalom svuda po Srbiji, jeste sorta ajdared. Međutim, voćari su i te kako voljni da prošire asortiment onim što traži svetsko tržište, ali i da uvedu sve novotarije koje primenjuju Italijani. Kao što je, na primer, protivgradna mreža. I za tu nabavku resorno ministarstvo daje bespovratna sredstva, ali čačanski voćari kažu da je to za njih, iako im umanjuje rizik od štete, još prevelika investicija. Da je to našim voćarima još nedostupno vidi se i po tome što su Ministarstvu ove godine stigla samo tri zahteva za odobravanje bespovratnih sredstava za protivgradnu mrežu. "Mi bismo povećali i zasade. Iako vlada uverenje da je puno napuštenih imanja, kupovina zemljišta je praktično "nemoguća misija". Izgleda da su naslednici situirani, a novac koji bi dobili za prodaju pola ili jednog hektara nije im dovoljan za kupovinu, na primer, garsonjere, pa što bi onda prodavali...
Slična je priča i ariljskih proizvođača jabuka čije se udruženje zove "Morava", a koji su po istom receptu osnovali zadrugu "Arinovu" i u čiju su novosagrađenu ULO hladnjaču ovih dana uskladištene prve količine jabuka. Posle maline, u Arilju je jabuka najzastupljenija voćna vrsta. Kao i Čačani, od države su dobili isti iznos. Vrednost ukupne investicije je milion evra, a kapacitet hladnjače je 1.600 tona. I u ovom slučaju nisu svi članovi mogli sebi da priušte da budu njeni suvlasnici, a zavisno od toga koliko su vagona voća želeli da skladište toliko su i ulagali, tako da je za jedan vagon trebalo uložiti 2.500 evra.
– Shvatili smo da moramo da se udružujemo i da će nam samo tako plasman biti olakšan – kaže Aleksandar Krdžić, inače jedan od članova "Morave". – Udruženi ćemo lakše ostvariti planove, a to su za sada i nabavka linije za sortiranje i mnogo toga drugog, a sve to će nam pomoći da uđemo i u hipermarkete.
-----------------------------------------------------------
Počeo izvoz za Rusiju
Sva udruženja voćara koja su dobila sredstva od Ministarstva poljoprivrede formirala su jedno sveobuhvatno – "Frutlend", koje se bavi izvoznim poslovima. Njihovim posredništvom ovih dana je za Rusiju otišla prva isporuka od 2.500 tona najkvalitetnije ajdared jabuke.
"Rusi vole tu jabuku, a mi imamo pogodnost da za to tržište nemamo carinu. Za ajdared smo dobili 40 evrocenti po kilogramu i time smo zadovoljni", jednodušni su voćari u oceni ovog izvoznog posla.
J. Rabrenović
[objavljeno: 12.12.2006.]
.jpg)
