Izvor: B92, 21.Jun.2015, 15:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ja, Donald Tramp; želeo i Generalštab
Američki biznismen ponovo će se kandidovati za predsednika SAD, što je u javnosti izazvalo različite reakcije, od podrške do podsmeha.
Tramp je u više godinama, najavljivao da će se kandidovati za predsednika, ali to nikada zvanično nije učinio. Sada je postao 11. kandidat iz redova republikanaca koji želi da učestvuje u trci za ulazak u Belu kuću.
Bogatstvo Donalda Trampa procenjuje se na devet milijardi dolara, ali analitičari bogatašu ne daju prevelike >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << šanse u svetu visoke politike. Procenjuje se, ipak, da će njegova kandidatura, ako ništa drugo, svakako doneti "Trampov šou".
“Nažalost, američki san je mrtav... Pa, dame i gospodo, zvanično se kandidujem za predsednika SAD. Pokušaćemo da našu državu izgradimo ponovo“, rekao je Tramp na 69-godišnjem prijemu u “Tramp“ tornju na Menhetnu.
Podsetimo, prošle godine, predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić sasatao se u Njujorku sTrampom i tom prilikom rekao da je američki biznismen i investitor Donald Tramp zainteresovan za izgradnju ekskluzivnog hotela u Beogradu.
Kako se najavljivalo, Tramp je želeo da gradi hotel s pet zvezdica u Beogradu, apredstavnici njegove kompanije dolazili su u beograd i posetili bombardovane zgrade Generalštaba ili MUP-a Srbije u Ulici kneza Miloša.
"Taj neko se nikada nije javio da bi ušao u prostor ili razgovarao sa nekim ko raspolaže sa osnovnim podacima o objektu. Do sada nismo imali ozbiljnog kupca ili pravno lice koje je zainteresovano za takvu kupovinu", rekao je kasnije Nebojša Rodić tsadašnji ministar odbane.
Lanac hotela Donalda Trampa (Trump Hotel Collection) čini ukupno devet objekata u Sjedinjenim Državama, Kanadi i Panami. Interesantno je da Tramp trenutno ne poseduje nijedan hotel van američkog kontinenta.
Donald Tramp je i sopstveno venčanje iskoristio kao poligon za dokazivanje svojih pregovaračkih sposobnosti: ugovorio je da mu juvelirnica Graf pokloni venčane burme uz zamenu za publicitet. „Zaista,“ bili su zapanjeni mediji, „da li su tom čoveku neophodne besplatne burme?“ I ne samo to: Donald je dobio popust na dijamantski verenički prsten (vredan 1,5 miliona dolara, a plaćen upola cene), fotografije i cvetne aranžmane. Čuveni kuvar Žan-Žorž Fongerihten pružio je svoje usluge u pravljenju delikatesnih predjela bez ikakvog honorara.
Za razliku od njemu sličnih pridošlica na vrh društvenog trona, Tramp je oduvek bio jasan i iskren: nikada nije imao potrebu da prikriva činjenicu da mu je biznis na prvom mestu i da se kod njega sve vrti oko biznisa.
Rođen je 14. juna 1946.godine u državi Njujork. On pripada trećoj generaciji poslovnih ljudi u svojoj porodici. Za svoje poslovne veštine najviše može da zahvali svom ocu Fredu Trampu, koji je, zbog rane smrti svoga oca bio prinuđen da kao vrlo mlad sam krene u posao. Fred Tramp je postavio osnove danas moćne Tramp Organizacije i stekao bogatstvo.
Donald je bio nemirno dete. Kada mu je bilo trinaest godina, roditelji su ga upisali na vojnu akademiju, da bi na taj način njegovu nezaustavljivu energiju usmerili u pozitivnom pravcu. Po njenom završetku, Donald je upisao jezuitiski Fordham Univerzitet u Njujorku, ali je posle dve godine uspeo da pređe na prestižnu Vorton školu Univerziteta u Pensilvaniji, gde je studirao ekonomiju i gde je diplomirao 1968.godine.
Uz veliku ambiciju koju je posedovao, put do uspeha bio neizbežan. U to vreme nije tačno znao čime želi da se bavi, ali je znao da to mora da bude nešto istinski veliko. Odmah po završetku školovanja, Donald je počeo da radi kod svoga oca, koji se u to vreme prevashodno bavio rentiranjem kuća i stanova za srednju klasu. Ubrzo je uvideo da ono što je želeo neće moći da ostvari u rodnom Kvinsu, pa je 1971. godine svoje aktivnosti usmerio preko mosta, na Menhetn, ostrvo na kome sve pršti odbogatstva i siromaštva. Iako nije imao mnogo novca, uspeo je da se „umuva“ u neke ekskluzivne klubove, teško dosupne običnim smrtnicima. Svoje članstvo više je koristio za poslovne kontakte, a manje za jedrenje luksuznim jahtama i polo mečeve. Među članovima je bio dobro prihvaćen, dogod se uzdržavao od ljubavnih afera s njihovim ženama.
"Ja bih ovu zemlju učinio toliko bogatom da ne biste morali da ih ukidate", izjavio je Tramp o programima socijalne i zdravstvene zaštite
Usled finansijske krize sedamdesetih godina, gradske vlasti Njujorka su pružale velike poreske podsticaje investitorima. Ovo je Trampu išlo na ruku. Kao dobar pregovarač, uspeo je da za svoje poslove obezbedi povoljne kredite, i tokom osamdesetih godina se postepeno transformisao u jednog od najvećih graditelja i trgovca nekretninama na Menhnetnu. Gradio je na najprestižnijim adresama. Sazidao je hotel Grand Hajat, najveći njujorški hotel izgrađen od 1950.godine, kao i brojne višespratnice sa apartmanima za stanovanje i poslovne aktivnosti.
Pored posla s nekretninama koji mu je doneo bogatstvo, Tramp se oprobao i u svetu šou biznisa. Otkupio je prava za organizovanje takmičenja u lepoti Miss Universe, a osmislio je i realizovao, u saradnji s njujorškom NBC televizijom, reality šou “Šegrt”, u kome igra centralnu ulogu.
Pošto je osamdesetih akumulirao milione, Donald je početkom devedesetih bio prinuđen da posmatra kako veći deo tog bogatstva odlazi, usled nemogućnosti kompanije da servisira ogromne dugove. 1990. godine proglasio je bankrotstvo kompanije, a našao se i na ivici ličnog bankrotstva. Bio je primoran da se odrekne zgrade Tramp Šatl, koju je kupio 1989.godine, ali je uspeo da zadrži Tramp Tauer i kontrolu na tri kazina u Atlantik Sitiju, među kojima i čuveni Tadž Mahal. Banka Čejs Menhetn, koja je Trampu dala kredit za kupovinu ogromnog zemljišta na zapadnom Menhetnu, prinudila ga je da ovu lokaciju ustupi azijskim investitorima. Tramp nije uspeo da zadrži bilo kakva svojinska prava na zemljištu, već su mu je obećano 30% od profita koji se ostvari nakon preprodaje zemljišta ili izgradnje. Dotada, novi vlasnici su mu poverili da radi ono što najbolje ume – da gradi, i to za skromnu cenu građevinskih radova. Dozvolili su da istakne i svoje ime na građevinama koje su tu nicale, znajući da će zahvaljujući njemu svoje kvadrate moći još bolje da naplate.
Do kraja devedesetih godina, Tramp je u priličnoj meri uspeo da se pridigne iz pepela. Taj preokret učinio ga je još slavnijim. Za sve to vreme niko nije bio toliko impresioniran Donaldom Trampom kao sam Donald Tramp.Svoju životnu doktrinu izneo je najpre u svom bestseleru „Trump: Art of the Deal“, a posle krize koju je uspešno prevazišao, i u knjizi „Trump: Art of the Comeback“.
Dok je Donald prolazio kroz agoniju s poveriocima, njegov otac je često priskakao u pomoć. Kada je preminuo 1999.godine, Donald je nasledio oko 200 miliona dolara. Iako se ranije hvalio da će napraviti veću i moćniju imperiju od svog oca, ispostavilo se da je njegov otac sagradio takvu imperiju, koja je mogla da podnese čak i Donaldove raskošne gubitke.
