Izvor: Blic, 11.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvozne šanse
Izvozne šanse
Izvoz u prvom kvartalu ove godine viši je za 52 odsto u odnosu na isti period 2004, a očekivanja su da će taj trend biti zadržan i dalje, čime zahtev Međunarodnog monetarnog fonda da se izvoz u ovoj godini poveća za 25 odsto ne bi trebalo da bude doveden u pitanje. I dok privrednici smatraju da država mora da preduzeća više stimuliše, kako bi i izvozni rezultati bili viši, ekonomisti upozoravaju da je državni podsticaj i prevelik. Ipak, i jedni i drugi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se slažu u jednom - naša izvozna šansa je u poljoprivredi.
Dragan Đurić, vlasnik 'Zekstre' i potpredsednik PKS.
-Srbija ima proizvode za evropsko tržište. Prevashodno to su tekstil, poljoprivredni i farmaceutski proizvodi. Mislim da nije nerealno da se izvoz u ovoj godini poveća za 25 odsto, ali privrednicima treba pomoć. Vlada bi trebalo da preduzme odgovarajuće poteze kako bi se smanjili troškovi kreditiranja, jer bez kredita i dodatnog finansiranja proizvodnje ne mogu se očekivati veći izvozni rezultati - kaže Đurić.
Ninko Tešić, generalni direktor 'Impol - Sevala' iz Sevojna.
Ističe da se na primeru ove valjaonice aluminijuma, koja je za prvo tromesečje 2005. godine u odnosu na isti period prošle godine izvezla količinski više za 2,65 puta, potvrđuje da se spoljnotrgovinska razmena uvećava.
- Privatizacijom i investicionim aktivnostima stvorili su se uslovi za povećanje izvoza i na izbirljivo tržište Evrope. Ukoliko se žele veći izvozni rezultati, potrebno je da se Srbija okrene poljoprivrednoj proizvodnji, kojoj ne treba veliki marketing. U zdravoj hrani je naša izvozna šansa - smatra Tešić.
Mirko Todorović, vlasnik Modne kuće 'Todor' iz Vrnjačke Banje:
- Vlada bi trebalo da dodatno stimuliše sve izvoznike, jer bi time izvoz mogao da bude znatno viši. Izvozni rezultati 'Todora' ostvareni su zahvaljujući petnaestogodišnjoj strategiji, kao i širenju trgovinske mreže van granica SCG. Šansa Srbije je u uslugama, konkretno u turizmu. Na državi je, međutim, da poradi na onome što se zove srpski brend. Pera Radović, direktor projekt menadžmenta GP'Ratko Mitrović'.
- Srpsko građevinarstvo izgubilo je korak sa svetom. Sada ga odlikuju zastarela mehanizacija, stara radna snaga, koja je i loše plaćena. Izgubljen je i prepoznatljivi imidž.
- Ono sa čime bi naše građevinarstvo moglo da konkuriše jesu vrhunski inženjeri. Bez pomoći države, koja bi morala da stane iza nas, ne mogu se očekivati neki rezultati - ukazuje Radović.
Miroslav Prokopijević Ekonomista iz Centra za slobodno tržište
Iako je poznato da se množe zahtevi privrede prema državi, ona preko carina i raznih agencija može da joj pomogne, a to je direktno suprotno od procesa koji se odvija u Evropskoj uniji, a kojoj težimo.
- Na primer, carine i vancarinska zaštita u zemljama unije su za oko 60 odsto niže nego u Srbiji. Državna pomoć firmama u Srbiji iznosi oko šest odsto od društvenog proizvoda, dok je u Uniji najviša dozvoljena oko jedan odsto. Moguće je da izvoz poraste za 25 odsto, pa i više, mada to dugoročno nije održivo, ali u jednoj do dve godine je moguće. Izvoz prošle godine u Srbiji porastao je za pedeset odsto, ali je pri tom i uvoz bio veći za oko 55 odsto. Veliki porast izvoza je moguć samo uz odgovarajući rast uvoza, a to je ono što nam pravi problem.
Stojan Stamenković, ekonomista IZIT
- Porast izvoza za 233 miliona evra više nego u prvom kvartalu prošle godine, po rečima ekonomiste ostvaren je upravo u oblastima koje su ostvarile najveći priraštaj industrijske proizvodnje.
- To su bile oblasti obojenih metala, prehrambene industrije, proizvodnje hemikalija i hemijske industrije, kao i gumarske industrije, u kojima je najveći efekat privatizacije. Planirani rast izvoza od 25 odsto ove godine je ambiciozan cilj, ali nije neostvariv, s obzirom na sadašnju dinamiku izvoza, koji prosečno mesečno iznosi oko 310 miliona evra.
Ukoliko se iskoriste preferencijali za izvoz tekstila na tržište Evropske unije i ako ne dođe do katastrofe u poljoprivredi, ovaj cilj bi mogao da se ostvari - naglašava Stamenković. Danjela Nišavić
