Izvor: Blic, 08.Nov.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvoz
Ključni rizik za održanje makroekonomske ravnoteže jeste da bi moglo da dođe do usporavanja rasta izvoza ili čak njegovog smanjivanja. Izgledi da do toga dođe su značajni jer se privredni rast najvažnijih trgovačkih partnera usporava, a privreda Evropske unije ulazi u recesiju. U recesiji se smanjuje uvoz, a svi teže da povećaju izvoz. To, naravno, nije moguće, jer ne može izvoz svih da raste i da se istovremeno smanjuje ukupni uvoz. Bolje će, dakle, proći konkurentniji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Srbija nije među njima. To se vidi iz činjenice da je izvoz veoma ograničen, negde oko 25 odsto bruto domaćeg proizvoda. Uz to, izvozi se relativno mali broj proizvoda. Štaviše, to su proizvodi kojima cene padaju; recimo, metali, sirovine i hrana. Ove dve činjenice su povezane: skučena ponuda i mala ukupna vrednost izvoza ukazuju na nekonkurentnost privrede.
Ovo se vidi i po tome koja su tržišta važna za srpski izvoz. Značajni trgovinski partneri su susedne zemlje - Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Kosovo. U prvih devet meseci, u Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru je izvezeno više nego u bilo koju drugu zemlju, a u Makedoniju je izvezeno gotovo koliko i u Rusku federaciju. Podaci o izvozu na Kosovo su u veoma rđavom stanju, ali je on svakako značajan. Budući da se i ove zemlje suočavaju sa teškoćama, smanjivaće potrošnju, tako da se ne može očekivati da će se održati dosadašnji rast izvoza na ta tržišta. Izvoz u značajnije zemlje Evropske unije, osim u slučaju Austrije i Slovačke, već raste sporije, a u slučaju Italije, koja je jedan od ključnih trgovinskih partnera, čak je smanjen u prvih devet meseci ove godine (izraženo u evrima). U bliskoj budućnosti se ne može očekivati značajniji oporavak rasta izvoza.
Depresijacija dinara bi mogla da pomogne, bar kada je reč o izvozu u susedne zemlje. One sve imaju fiksne kurseve, što ih sprečava da kurs koriste kao sredstvo poboljšanja konkurentnosti. No, za razliku od Srbije, one imaju nižu ili čak znatno nižu stopu inflacije. U Srbiji nije izvesno šta će se tačno dogoditi sa politikom kursa, ali nema sumnje da centralna banka teži da spreči realnu depresijaciju kursa, pa nije izvesno da će u zbiru ove nominalne korekcije, kursa i cena, dovesti do realnog poboljšanja konkurentnosti. Uz to, povećava se konkurencija evropskih i trećih zemalja, u kojima depresiraju kursevi i padaju cene. Uopšteno govoreći, izgledi za povećanje izvoza nisu naročito dobri, a postoji opasnost da će doći do smanjenja kod neke robe.
U opsežnim istraživanjima o tome koji indikator najbolje signalizira rizik krize kursa, usporavanje rasta izvoza, o smanjenju da se i ne govori, redovno spada među tri najveća rizika. Pogotovo u zemljama koje koriste kurs kao kakvo-takvo sidro za makroekonomsku stabilnost, kao što je slučaj u Srbiji. Ako se tome dodaju karakteristike izvoznog sektora – niski nivo izvoza, skučena ponuda i ograničen pristup tržištima – nepovoljne vesti ne bi trebalo da budu iznenađenje. To će staviti politiku kursa pred dodatna iskušenja.
.jpg)
