Izvor: Politika, 17.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvoz u senci uvoza
Opadanje vrednosti evra neizbežna posledica velike ponude deviza, ali i rasta domaće produktivnosti Jačanje dinara u odnosu na evro, naročito u poslednjih mesec dana, mršti izvoznike, ali je veoma privlačno za uvoznike zbog čega, upozoravaju ekonomisti, ponovo raste spoljnotrgovinski deficit. Svi su izgledi da će naša valuta i u narednom periodu biti jaka, ali koliko dugo za sada niko ne može da predvidi. Bilo bi, međutim, smatraju stručnjaci koje smo juče pitali šta misle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o slabostima jakog dinara, logično da mu se vrednost usklađuje sa kretanjem inflacije na našem tržištu, kao i na tržištima sa kojima Srbija najviše trguje. Jer, jedino tako može se doći do koliko-toliko realnog kursa dinara i evra.
– Rast vrednosti dinara je nepoželjna, ali gotovo neizbežna posledica priliva kapitala. Tome, istina, ne doprinosi samo velika ponuda deviza nego je delom posledica i opšteg rasta produktivnosti. U aprecijaciji, kao razlici u dinamici cena i kursa sadržano je i otklanjanje cenovnih dispariteta (struja, naftni derivati, lekovi...). Kada kažem nepoželjna, to znači da je sadašnja apresijacija dinara u potpunosti posledica priliva kapitala, odnosno odnosa ponude i tražnje na deviznom tržištu. Ponuda na deviznom tržištu u ovom mesecu najvećim delom potiče od bankarskih pozajmica u inostranstvu koje banke ekspanzivno nude, kao i priliva deviza po raznim osnovama – kaže dr Miladin Kovačević, saradnika Mesečnih analiza i trendova.
Problem koji se javlja u zemljama u tranziciji, a mi smo tipična, vidljiv je na pitanju deviznog kursa i kamata. U isto vreme sa aprecijacijom opstaju visoke kamate ili čak njihov rast, a poželjan je trend snižavanja.
– U pozadini problema tvrdokornog deficita je nasleđena struktura privrede. S jedne strane, podinvesticiona privreda i infrastruktura u prošlosti sada traže obimne investicije. Time je potaknuta tražnja za kapitalom što izaziva visoke kamate. S druge, da bi ponuda kapitala bila izmirena u obimu tražnje, poželjno bi bilo da kamate padaju – objašnjava Kovačević.
Vrednost dinara ne raste, kako ističe dr Jurij Bajec, zbog suštinskih promena u rastu i kvalitetu privrede, produktivnosti i međunarodne konkurentnosti. Dinar bi bio jak kada bi naš izvoz činio 50 a ne 28 odsto u bruto domaćem proizvodu. Naš dinar bi bio stvarno jak kada bi spoljnotrgovinski deficit, kao i tekući platni bilansi bili manji, a svega toga nema.
Da je aprecijacija dinara neizbežna dokaz su, slaže se i dr Boško Živković, iskustva drugih zemalja. Glavni uzroci tome jesu promene ravnoteže na tržištu, odnosno izlazak iz opšte oskudice deviza u stanje njihove obimne ponude u realnom sektoru.
A šta su glavni problemi?
Najpre, što se aprecijacija događa velikim delom pod uticajem uvoza akumulacije, odnosno zaduživanja banaka u inostranstvu. To je istovremeno, upozorava Živković, izvor prvog rizika – šta će se dešavati sa kursom kada počne otplata dugova. Iskustva pokazuju da u uslovima kada se kapital ubrzano povlači po pravilu sledi još brža deprecijacija. Drugi problem je dvovalutni karakter našeg monetarnog sistema koji komplikuje prethodni i čini monetarnu politiku skupom i komplikovanom.
– Najveći trošak održavanja stabilnosti cena u tom ambijentu jesu visoke kamate u dinarskoj zoni, ali su te mere NBS u ovom trenutku neizbežne. Treći problem deluje na srednji rok. Ukoliko se aprecijacija uvećava, onda se uvećava i verovatnoća za takozvani špekulativni udar na neku valutu – ističe dr Živković.
Jačanje dinara ima značajne reperkusije na funkcionisanje privrede Srbije. Sa makroekonomskog stanovišta, slaže se i dr Hasan Hanić, dekan Beogradske bankarske akademije, najvažniji negativni efekti su: porast uvoza, pad izvoza i, sledstveno tome, deficit u platnom bilansu. U kojoj meri će jačanje dinara dovesti do porasta uvoza zavisi od elastičnosti domaće tražnje uvoznih proizvoda u odnosu na cene. Što je veći udeo luksuznih proizvoda u ukupnom uvozu, to je i veća tražnja.
– U uslovima jačanja dinara preduzeća koja izvoze za istu količinu izvezene robe dobijaju istu sumu deviza, ali manju dinara. Pri nepromenjenim troškovima proizvodnje to dovodi do smanjenja zarade, tako da se u uslovima jačanja dinara smanjuje interes preduzeća za izvozom. Naravno, ukupan efekat jačanja dinara na smanjenje izvoza u nacionalnim razmerama zavisi od elastičnosti domaće ponude izvoznih proizvoda u odnosu na cenu, te od mogućnosti preusmeravanja ponude sa stranih tržišta na domaće – kaže dr Hanić.
Jačanje dinara, međutim, kako napominje, ima veoma značajne pozitivne efekte na makroekonomskom planu. Svakako jedan od najznačajnijih pozitivnih efekata je, zaključuje dr Hanić, obaranje inflacije.
-----------------------------------------------------------
Pad inflacije
Trenutno je ovakav kurs jedan od činilaca smirivanja cena zbog jeftinog uvoza, ali s druge strane predstavlja dodatni problem izvoznicima. Rešenje je, po Bajecu, da se postepeno ide na ciljnu inflaciju, koja u naredne dve-tri godine može da se smanji na pet odsto godišnje, a kurs dinara postane slobodan i uz nastavak liberalizacije kapitalnih tokova. Sada je blago usmeravajući kurs koji, po ovom ekonomisti, treba postepeno napuštati i preći na slobodno formiranje.
Biserka Dumić
[objavljeno: 17.08.2006.]
