Izvor: Večernje novosti, 17.Nov.2014, 19:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvoz spas za kukuruz
DRŽAVA nema para, a po svoj prilici ni nameru da otkupi deo ovogodišnjeg roda kukuruza. Robne rezerve kukuruzom se nisu punile ni prethodnih nekoliko godina. Cene ove žitarice poljoprivrednicima i dalje su niske, pa im ostaje da se okrenu stočarstvu, ili izvozu. Kako kaže Vukosav Saković, predsednik Udruženja „Žito Srbije“, da bi država otkupila kukuruz potreban je novac, a to trenutno nema. - Ne verujem da će ove godine biti otkupa kukuruza za robne rezerve, jedino ako se nešto ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << promeni u međuvremenu - priča Saković. - Rod je izvanredan, oko osam miliona tona. I recimo kada bi država kupila 100.000 tona, to bi bila samo kap u moru. Ovogodišnji rod dovoljan je za sve domaće potrebe, razvoj stočarstva, a biće i više od tri miliona tona za izvoz. Kako kaže Saković, najveći problem je sa skladištenjem. Izvoznici su zasada uradili dobar deo posla, i već su izveli 288.000 tona kukuruza. U planu je da ovog meseca izvezu još 300.000 tona. - U Srbiji ima 15 kompanija koje su najveći izvoznici kukuruza - ističe Saković. - Oko 80 odsto naše robe Dunavom ide prema Crnom moru. Kupci su nam iz EU, Južne Koreje, ali i drugih zemalja.NIKAD ZADOVOLjNI PROIZVOĐAČI kukuruza nikad nisu zadovoljni, priča Saković. Trenutna cena, na domaćem tržištu je 13,10 dinara za kilogram, dok je na svetskom 10 evra po toni. Poljoprivrednici, ipak, imaju razloga da zadovoljno trljaju ruke. Ratar iz Subotice Jovan Ognjanov, ovih dana planira da obere preostalih dvadesetak jutara kukuruza. Već je, kako kaže, „skinuo“ rod sa 80 jutara, i dobio prosečan prinos od 7,5 tona po jutru, odnosno, oko 14 tona po hektaru. - Kukuruz je ove godine odlično poneo, rod je više nego dobar, ali, šta nam to vredi, kada je cena, kada se odbije sušenje i svi ostali troškovi, najviše 10,5 dinara po kilogramu - priča Ognjanov. - Kako stvari stoje, na kukuruzu će ove godine više zaraditi oni što ga suše i skladište, nego mi, ratari. Najgore je to što, bar kod nas u Subotici, kururuz niti koga interesuje, niti ga ko prima. Sa prošlom „turom“ sam čekao 25 sati, da ga smestim u silos, tako da me strah i da pomislim, koliko ću još morati da čekam, ako i uspem da ga predam. O ceni proizvodnje, takođe ni ne razmišljam, jer mi samo može doneti glavobolju, posebno kad pomislim, da sam seme, za jedno jutro, plaćao toliko koliko sad dobijam za tonu merkantilnog kukuruza.... Država bi, dodaje Ognjanov, u ovakvoj situaciji morala da interveniše, i to ne samo otkupom, već i „otvaranjem“ svih skladišta i sušara. - Trebalo bi otvoriti sva skladišta i sušare, da se kukuruz što pre uskladišti i prosuši - kaže Ognjanov. - Tako bi se berba mogla vrlo brzo završiti. Nažalost, izgleda da nikog od odgovorih ne intersuju naši problemi, i niko nema volje, a ni ne pomišlja da nešto uradi.
Nastavak na Večernje novosti...
