Izvor: Blic, 29.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvoz se može pospešiti
Izvoz u sektoru malih i srednjih preduzeća beleži visok rast. Ključ budućeg razvoja leži u dodavanju vrednosti i poboljšanju izvoznog marketinga. Ujedno, mala i srednja preduzeća najviše izvoze u veleprodaji, reciklaži, prehrambenoj, metalskoj i hemijskoj industriji.
Ako je prva faza procesa naše ekonomske tranzicije bila obeležena makroekonomskom stabilizacijom, druga, kritična etapa zahteva podizanje nivoa konkurentnosti privrede. Najnoviji rezultati studije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Svetskog ekonomskog foruma o konkurentnosti nacija, ali i strukturni pokazatelji našeg izvoza, ukazuju na to da će za ostvarenje ovog cilja biti neophodne suštinske reforme.
Ključni izazov u narednim godinama sastoji se u transformisanju privredne strukture i u razvoju efikasne i globalno konkurentne ekonomije zasnovane na privatnom vlasništvu. Ukupni rezultati procesa ovog svojevrsnog privrednog „inženjeringa” zavise od kvaliteta upravljanja paralelnim procesima restrukturiranja ili likvidacije nerentabilnog dela privrede u društvenoj i državnoj svojini, s jedne, kao i razvoja privatnog sektora, stimulisanog profitabilnim stranim i domaćim investicijama, s druge strane. Cena podizanja poslovnih performansi u postupcima privatizacije i stečaja izražena je, pre svega, preko povećanja nezaposlenosti i utoliko je niža što nove investicije rastu bržim tempom. Osim velikih investicionih projekata, važan faktor zapošljavanja čine mala i srednja preduzeća koja, pored toga, beleže i značajno učešće u izvoznim prihodima.
Istraživanja stanja malih i srednjih preduzeća kod nas beleže optimističke trendove. Rast zaposlenosti u ovom sektoru, nasuprot smanjenju u velikim preduzećima, potvrđuje njegovu apsorpcionu funkciju, dok indikatori rentabilnosti poslovanja - bruto dodata vrednost i neto profit, zahvaljujući intenzivnom rastu, prelaze polovinu ukupne vrednosti u celoj privredi.
Slični zaključci važe i za oblast spoljnotrgovinskog poslovanja malih i srednjih preduzeća. Baza podataka Statističkog zavoda, koja omogućava evidentiranje spoljnotrgovinskog prometa robe prema veličini preduzeća, pokazuje da od ukupno 12.139 izvoznih preduzeća u periodu januar-avgust 2008. godine, njih 10.401, ili preko 85 odsto pripada upravo ovom segmentu privrede. U vrednosnim kategorijama slika je, naravno, suprotna. Od nešto više od pet milijardi evra izvoza u ovom intervalu, na mala i srednja preduzeća odnosi se oko 2,1 milijarde, odnosno približno 42 odsto. Ove brojke su gotovo nepromenjene u poređenju sa 2007. kada je sektor malih i srednjih preduzeća završio godinu sa udelom 87 odsto u broju izvoznih firmi, odnosno 44 odsto u ukupnoj vrednosti izvoza.
Sektorska struktura izvoza pokazuje da je sektor MSP-a najzastupljeniji u trgovini na veliko, proizvodnji hrane i pića, reciklaži, proizvodnji osnovnih metala i metalnih proizvoda, hemikalija i hemijskih proizvoda, kao i proizvoda od gume i plastike. Drugim rečima, mala i srednja preduzeća su, sa malobrojnim izuzecima, najaktivnija upravo u onim delatnostima i granama koje i inače dominiraju srpskim izvozom. Jedna od njihovih zajedničkih karakteristika vezana je za stepen tehnološke složenosti proizvoda. Čak dve trećine ukupnog srpskog izvoza, a to u velikoj meri važi i za mala i srednja preduzeća, obuhvata reprodukciona dobra, drugim rečima - proizvode nižeg nivoa prerade. Kako se na toj vrsti robe, generalno, ostvaruje manji neto prihod, za razliku od opreme i potrošnih dobara koje masovno uvozimo, rezultat je veoma visok deficit spoljne trgovine od oko 17 odsto bruto društvenog proizvoda u 2007. godini.
Iz tog razloga, ključni izazov za poboljšanje konkurentnosti izvoza i kresanje deficita u razmeni sa inostranstvom jeste - kako podići nivo tehnološke kompleksnosti domaće ponude na svetskom tržištu.
Za „Blic” piše:
Dragan Pejčić,
savetnik za marketing
i istraživanje SIEPA
Sutra: put do većeg profita
