Izvor: Politika, 20.Jul.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvoz lepša slika naše ekonomije
Iako ne beleži rekordne stope rasta kao lane, povećanje eksporta u prvih pet meseci ove godine bio glavni pokretač proizvodnje
Spoljna trgovina je i u 2014. godini lepša strana srpske ekonomije. Iako ne beleži rekordne stope rasta kao lane, povećanje izvoza je i u prvih pet meseci ove godine bio glavni pokretač proizvodnje, a izvezenom robom privreda je pokrivala bezmalo tri četvrtine vrednosti uvoza, što je istorijski maksimum.
Prema podacima zvanične statistike, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od početka januara do kraja maja 2014, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, izvezeno je robe u vrednosti od 6,26 milijardi dolara, što je za 19,3 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.
Uvoz je u istom periodu bio veći za 6,3 odsto, dostigao je 8,5 milijardi dolara, a deficit od 2,2 milijarde dolara manji je od prošlogodišnjeg za 18,3 odsto.
Ohrabruje da se od prošle godine povećava i raznovrsnost izvoza, što smanjuje rizike, a menja se i njegova struktura. Značajan rast i promena slike spoljne trgovine vidljiva je od početka jeseni 2012. godine, kada je počela proizvodnja „Fijatovog” automobila „500-L” u Fabrici automobila „Srbija” u Kragujevcu.
Zatim sve veći izvoz delova za automobile iz više novih fabrika koje su podigli strane kompanije, ali i početak izvoza goriva iz obnovljene rafinerije NIS-a u Pančevu.
U 2013. je iz Srbije izvezeno robe za 14,61 milijardu dolara, 30,1 odsto više nego u prethodnoj godini, a tako velikom povećanju i promeni njegove strukture u korist proizvoda višeg stepena obrade najviše je doprineo baš kragujevački „veliki fića”.
Vrednost izvoza drumskih vozila u toj godini dostigla je 2,17 milijardi dolara. Istovremeno je rasla vrednost izvoza agrara i prehrambene industrije.
Poređenja radi, u prvih pet meseci 2012. najveće učešće u ostvarenom izvozu imale su žitarice i proizvodi od njih – 384,3 miliona dolara, a u prvih pet meseci 2014. drumska vozila, čija je vrednost izvoza dostigla 992,3 miliona dolara.
Zanimljivo je da su drumska vozila bila na prvom mestu i na listi prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu sa nešto više od milijardu dolara. Sledi nafta i naftni derivati – 759,3, prirodni gas – 385,3, električne mašine i aparati – 335 i medicinski i farmaceutski proizvodi – 297,8 miliona dolara, a njihov uvoz čini 33 odsto ukupnog uvoza.
Srbija je u ovoj godini, zaključno s majem, najviše izvezla u Italiju – 1,17 milijardi dolara, zatim u Nemačku – 781,8 miliona dolara, Bosnu i Hercegovinu – 493,3, Rusku Federaciju – 405,9 i Rumuniju – 319,8 miliona dolara.
U istom periodu Srbija je najviše uvozila iz Nemačke i Italije, sa ponešto više od milijarde dolara, zatim Ruska Federacija sa 976,4 miliona dolara, slede Kina – 635,5 i Mađarska sa 422,5 miliona dolara.
U prvih pet meseci 2014, kao i prethodnih godina, Srbija je najviše trgovala sa zemljama sa kojima ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Sa zemljama članicama Evropske unije Srbije je do kraja maja ove godine ostvarila 64,6 ukupne razmene.
Naš drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA (države u okruženju i Moldavija), sa kojima smo do kraja maja imali suficit u razmeni od 742,3 miliona dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda.
Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, električna energija, potom kameni ugalj i briketi. Izvoz Srbije premašio je milijardu, a uvoz 344,8 miliona. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom bila je 315,3 odsto. Ekonomisti ipak ukazuju da je spoljnotrgovinski deficit Srbije još visok i dugoročno neodrživ.
– Vrednost izvoza u odnosu na bruto domaći proizvod je nizak – smatra Milojko Arsić, profesor ekonomskog fakulteta u Beogradu. – Izvoz, uz investicije, treba da bude glavni pokretač ekonomskog rasta u narednim godinama, zato ekonomske politike i reforme treba da podrže rast izvoza.
Ako bi se održao trend izvoza iz prvog polugođa, njegova vrednost bi do kraja 2014. mogla da premaši trećinu očekivanog bruto domaćeg proizvoda. Upućeni, međutim, tvrde da stabilnog ekonomskog rasta za Srbiju ne može biti ako ne izvozi bar polovinu proizvedenog.
Rekordna 2013.
Republički zavod za statistiku objavio je konačne podatke o spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Srbije za 2013. godinu. Njena ukupna vrednost bila je 35,16 milijardi dolara, što je 16,6 odsto više u odnosu na prethodnu godinu.
Izvezeno je robe u vrednosti od 14,61 milijardu dolara, ili za 30,1 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, a uvezeno za 20,55 milijardi dolara, ili za 8,6 odsto više nego u 2012. Spoljnotrgovinski deficit je iznosio 5,93 milijardi dolara i bio manji za 22,9 odsto nego u 2012. godini.
Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 71,1 odsto i bila veća nego u istom periodu prethodne godine kada je iznosila 59,3 odsto.
Aleksandar Mikavica
objavljeno: 20/07/2014
