Izvor: Politika, 20.Jul.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvoz jedini put razvoja
Zadržavanje sadašnjeg ekonomskog koncepta zasnovanog na zaduživanju i potrošnji Srbiju vodi u veoma teške godine, upozorio stalni predstavnik MMF-a u našoj zemlji Bogdan Lisovolik
Srpski privredni brod ne tone, ali stoji u plićaku, a njegovim spuštenim jedrima neće mnogo pomoći čak ni blag konjunkturni povetarac jačih evropskih država, jer je izvoz Srbije isuviše mali da bi pokrenuo ukupne privredne tokove. Ovo slikovito upozorenje uputio je stalni predstavnik MMF-a >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Bogdan Lisovolik na Odboru Privredne komore Beograda za bankarski sistem i finansije govoreći na temu „Srbija godinu dana kasnije”, jer je i lane negde u ovo vreme na istom mestu govorio o našim neveselim ekonomskim perspektivama.
Izbor razvojnog smera je, kaže, samo na nama. Savetnici, kao što je MMF, Svetska banka i drugi, nisu tu da donose odluke. One moraju biti samo naše. Lisovolik se nada da će ekonomske vlasti Srbije, i zbog veoma zavidnog ljudskog potencijala, uspeti da donesu prave odluke, koje se neće zasnivati na dosadašnjem konceptu razvoja – zaduživanje i visoka potrošnja na svim nivoima.
Srbija, po njegovom mišljenju, ima samo jedan jedini smer u razvoju – podsticanje izvozne privrede. Naša privreda sa izvozom od oko 20 odsto u bruto domaćem proizvodu ne može da se pokrene ni ako krenu velike evropske privrede kakve imaju Nemačka, Francuska ili Italija.
– Vaš izbor ne treba da bude „lou kost izvoz” koji je Kina svojevremeno koristila. Srbija je Evropa. Ima veoma kvalitetan i stručan ljudski potencijal. Sledite primer Slovačke ili dalekoistočkih privrednih tigrova, ali ako se odlučite za to morate imati i odgovarajući privredni ambijent. To znači da poreska opterećenja po osnovu rada ne smeju biti jedan prema 128, ne smete da male, mikroprivrednike terate da za zajam od 15.000 evra prikupljaju dokumentaciju za kredit kao da su preduzeća sa nekoliko hiljada zaposlenih – upozorio je Lisovolik i dodao da je naša giljotina propisa zaribala pre neko što je i podignuta u vis.
Srbija i srpska privreda, prema oceni Lisovolika, na srednji rok, do 2015, ne može da postigne zadate ciljeve, bez osetnog rasta izvoza, a to znači i stranih direktnih investicija, koje nam baš sada nedostaju kao davljeniku vazduh, bez ozbiljnih restrikcija u potrošnji. Lisovolik se bez okolišanja izjasnio protiv bilo kakvog odmrzavanja plata u javnom sektoru i penzija. Do toga, upozorio je, može doći samo ako postignemo u privredi osetno bolje rezultate nego sada. Tek s rastom od pet do šest odsto BDP-a godišnje i svođenjem budžetskog deficita na samo jedan procentni poen, Srbija, njeni radnici, ali i penzioneri mogu računati na nešto veća primanja.
Sa sadašnjih 13 odsto učešća penzija u BDP-u i deset procenata za plate, uz ubrzan rast spoljnog duga i platnog deficita, Srbija se, prema njegovoj oceni, već 2015. godine može suočiti sa veoma ozbiljnim iskušenjima. Lisovolik to nije rekao, ali potpredsednik Privredne komore Beograda, Slobodan Korać to tumači kao upozorenje da se Srbija lako opet može suočiti sa velikim teškoćama u izmirivanju dospelih obaveza – bezmalo bankrota koji se dogodio Grčkoj.
Rešenja ima: više štednje, rada, investicija, prohodniji i jednostavniji privredni sistem… uz mnogo manje trošenja, ali to mora biti teška i bolna odluka ove ili sledeće vlade. Samo Grčka i Italija, napomenuo je Lisovolik, više troše iz svojih BDP za penzije nego Srbija. To, naravno, istakao je, ne znači da vlada ne treba i ne može da pomogne socijalno najugroženijim slojevima društva, ali ne po cenu novih dugova. Mora se stvoriti nova vrednost iz koje se može bez grča podeliti i koji dinar više onima koji plaćaju najskuplju cenu krize i poodmakle tranzicije.
------------------------------------------------
Banke nemaju sigurnog partnera
I lane smo govorili, a i danas tvrdimo – banke u Srbiji nemaju kome da plasiraju novac. Odgovor se može naslutiti iz poslednjih izveštaja Kreditnog odbora Udruženja banaka. Sa svakim mesecom raste broj firmi koje nisu u stanju da izmire dospele obaveze. Nažalost, raste, ali mnogo sporije i procenat neurednih dužnika među građanima, upozorio je predsednik Odbora za bankarstvo i finansije PKB Petar Stefanović.
„I onda su nas i sada optuživali što kupujemo državne i hartije od vrednosti centralne banke? Kriza traje, ali za njeno ublažavanje i podsticanje razvoja odgovorna je, najpre vlada, a banke su tu da vođene svojim interesima stanu iza svakog dobrog i profitabilnog programa i projekta. Muka je ove zemlje, pa i nas samih što je takvih programa malo”, rekao je Stefanović.
S. Kostić
objavljeno: 21.07.2010.
