Izvor: B92, 16.Nov.2013, 15:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvoz agrara manji od mogućeg
Beograd -- Izvoz srpskog agrara već godinama je ispod milijardu evra, iako je potencijal oko četiri milijarde evra godišnje, rekao je Dragovan Milićević
Državni sekretar Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija je dodao da zahvaljujući privatnoj inicijativi, naša zemlja polako počinje da se probija na strana tržista.
Milićević je, otvarajući sajam ekskluzivne hrane i pića - "Premium Food Weekend II 2013" u Tržnom centru "Stadion" na Voždovcu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << konstatovao i da i dalje moramo da uvozimo određene količine mesa i povrća, umesto da budemo neto izvoznici tih artikala.
Iako se u javnosti stalno naglašava da je poljoprivreda razvojna i izvozna šansa Srbije, naše tržište nema dovoljno mesa, mesnih prerađevina i povrća iz domaće proizvodnje, tako da ti prehrambeni artikli moraju da se uvoze, naveo je Milićević.
"Ne treba zaboraviti da mi uvozimo izuzetno mnogo hrane u odnosu na potencijale Srbije, a što se izvoza tiče mi smo između 60. i 70. mesta u svetu kada se posmatra izvoz svih prehrambenih proizvoda", dodao je on.
Srbija se muči već godinama da dosegne granicu izvoza hrane od milijardu evra godišnje, a prema stručnim analizama, izvozni potencijal domaćeg agrara je između 3,5 i četiri milijarde evra, precizirao je Milićević, ocenjujući da domaća poljoprivreda koristi jedva 25 do 30 odsto potencijala godišnjeg izvoza hrane u svet.
Prema njegovoj oceni, slabo korišćenje izvoznog potencijala domaćeg agrara je posledica slabe organizacije same proizvodnje i stava države po tom pitanju, jer teško da se u Srbiji može naći ozbiljan poljoprivredni proizvođač, a da država nije tu uključena na određeni način.
Nekada značajni prehrambeni prerađivači, koji su bili i veliki izvoznici, danas su ugašeni i postali smo uvoznici te vrste proizvoda, tako da tu moramo stvari da razvijamo od početka, ukazao je državni sekretar.
Zahvaljujući privatnoj inicijativi, naša zemlja polako počinje da se probija na strana tržista sa svojom proizvodnjom alkoholnih i bezalkoholnih pića i već imamo prepoznatljive brendove poznate i van granica zemlje, kao što su "Nektar", "Freš end Ko", "Rauh", "Žuta osa" i drugi, naveo je Milićević.
Na sajmu je oko 20 izlagača predstavilo ekskluzivne proizvode prehrambene industrije i pića. Domaći proizvođači ponudili su mlečne proizvode, među kojima i na primer puter od badema, vrhunske suhomesnate proizvode, peciva, sokove, među kojima i od aronije, vina, kao i vocne rakije u ekluziovnom pakovanju, a cene jedne takve dostizala je i 11.000 dinara. Indusi su se predstavili sa retkim začinima i čajevima.
Agrobiznis magazina Goran Đaković rekao je Tanjugu da se sajam ekskluzivne hrane i pića održava već drugu godinu u Beogradu, u organizaciji tog časopisa i Udruženja novinara za poljoprivredu Agropreš i najavio da će ovakvi sajmovi biti organizovani kvartalno i to i u gradovima širom Srbije - Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu i gde god postoje tržni centri.
Koncept će biti isti - oko 20 izlagača, sa ponudom izuzetnog kvaliteta, jer to potrošači traže:kvalitetan proizvod, sa poznatim poreklom od proverenih proizvođača, kazao je Đaković.
Cilj ovog sajma bio je da se potrošačima pokaže da Srbija ima proizvođače hrane vrhunskog kvaliteta, koja može da bude konkurentna na domaćem i na stranom tržištu, objasnio je đaković i apelovao na predstavnike države da pomogne u brendiranju domaćih prehrambenih proizvoda.
Srbija treba da iskoristi priliku i zaštriti geografsko poreklo našeg kajmaka i slanine, pogače, proje, kiselog kupusa, jer su Mađari zaštitili pogačice sa čvarcima, a Slovenci ajvar, što smo i mi mogli da uradimo pre njih, zaključio je đaković.
