Izvor: Politika, 06.Jun.2011, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izraelci grade u Novom Sadu
Novi Sad – Predsednik Vlade AP Vojvodine Bojan Pajtić, ambasador Izraela Artur Kol i gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić juče su položili kamen temeljac za izgradnju trgovinsko-poslovnog centra „BIG” u Novom Sadu. Izgradnja ovog centra prvi je od nekoliko sličnih projekata koje istoimena izraelska kompanije planira u Srbiji, a vredi preko 40 miliona evra. Tržni centar će zauzimati 30.000 kvadrata i u samom procesu izgradnje će zapošljavati 500 radnika iz naše zemlje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
– U proteklih deset godina, u Vojvodinu je stiglo oko 6,5 milijardi evra stranih investicija, otvoreno je preko 230 kompanija i zaposleno je oko 60.000 ljudi. Na samom početku krize ovaj trend je opao, ali ova i mnoge druge investicije koje se tokom godine otvaraju ili započinju, govore u prilog tome da se ovaj trend ponovo ubrzava. U poslovnoj zajednici Izraela postoji interesovanje da se investira u poljoprivredu, prerađivačku, metalsku i građevinsku industriju, kao i u IT sektor u Vojvodini – istakao je Pajtić.
Izraelski ambasador Artur Kol izrazio je zadovoljstvo što su firme iz njegove zemlje počele da šire svoju delatnost. Prema njegovim rečima, izgradnja centra u Novom Sadu jeste znak poverenja u vitalnost srpske ekonomije, koja je, kako je ocenio, počela da se oporavlja od posledica svetske ekonomske krize. On je podsetio i da je značajnih izraelskih investicija u Srbiji bilo i proteklih godina, ali su ona realizovana uglavnom u Beogradu.
Kompanija „BIG”, jedna od najznačajnijih u svetu u svojoj branši, a već je obezbedila lokacije za još tri centra, koji će se nalaziti u Beogradu, Šapcu i Jagodini. U nerednih nekoliko godina, kako se juče čulo u Novom Sadu, kompanija namerava da u Srbiji izgradi 15 trgovinsko-poslovnih centara.
M. M.
-------------------------------------------------------------------
Konverzija zemljišta u opštinskim rukama
Nova uredba o konverziji prava korišćenja zemljišta u pravo svojine uz naknadu trebalo bi da bude usvojena za sedam dana do dve nedelje, rečeno je za „Politiku” u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja. Sticanje vlasništva na zemljištu plaćaće vlasnici preduzeća kupljenih kroz privatizaciju ili stečajkoji hoće da promene namenu i zidaju stanove, kancelarije ili druge komercijalne sadržaje. Visina naknade obračunavaće se tako što će od tržišne vrednosti zemljišta oduzeti troškovi pribavljanja prava korišćenja.
Ova, treća po redu, uredba za razliku od prethodnih nudi dva modela za procenu tržišne vrednosti građevinskog zemljišta. Gradovi i opštineće moći da izaberu jedan od njih.
Prvi podrazumeva dalokalne samouprave zoniraju teritoriju opštine i odrede tržišnu vrednost zemljišta. Pri proceni u obzir treba da bude uzeta planirana namena zemljišta, koeficijent izgrađenosti i komunalna opremljenost, po sličnom principu kako se određuje naknada za uređenje građevinskog zemljišta.Ukoliko lokalne skupštine ne izglasaju ovaj predlog ostavljena je mogućnost da ovlašćeni sudski procenitelji utvrđuju vrednost zemljišta za svaku pojedinačnu parcelu, kako i je i prethodnom uredbom predviđeno.
Nebojša Janjić, pomoćnik ministra i šef radne grupe za pisanje uredbe, kaže da još nije odlučeno ko će utvrđivati troškove pribavljanja prava korišćenja. Prvobitno je predlagano da to rade lokalne samouprave, ali imajući u vidu njihove kapacitete nije isključeno da taj posao bude poveren i sudskim veštacima.
Postupak za utvrđivanje visine naknade, prema njegovim rečima, neće se više voditi pred Poreskom upravom i opštinskim odeljenjem za imovinske poslove – već samo na ovom, drugom mestu. Ukoliko nisu zadovoljni procenom, podnosilac zahteva, gradski i republički javni pravobranioci mogu zatražiti super veštačenje. Ugovor će se potpisivati samo sa lokalnom samoupravom, a ne i sa Ministarstvom finansija, kao do sada. Ali će polovina novca od naplaćene konverzije odlaziti u Fond za restituciju, kao što je prvobitno predviđeno.
Prema ranijim podacima Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja izvršeno je oko 16.000 konverzija bez naknade i oko 40 uz naknadu, dok je u postupku između 1.000 i 1.500 konverzija.
Većina posla, posle izmene zakona i sastavljanja nove uredbe, poverena je gradovima i opštinama, verovatno zato što je Poreska uprava, koja je za to bila zadužena, davala neprihvatljive procene. Sud o tržišnoj vrednosti donosila je na osnovu srednje prometne vrednosti za čitavu urbanističku zonu grada. Ne razmatrajući planiranu namenu zemljišta, koeficijent izgrađenosti i komunalnu opremljenost, po proceni Poreske uprave zemljište u jednoj zoni imalo istu vrednost. Uvidevši da generalizacija koju ovaj organ Ministarstva finansija primenjuje, pri određivanju poreza na imovinu i poreza na prenos apsolutnih prava, nije prihvatljiva na procenu pojedinačnih parcela, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja posao je poverilo veštacima. Ali Poreska uprava nije prihvatala njihove procene.
M. Avakumović
objavljeno: 07.06.2011.
