Izvor: B92, 18.Dec.2016, 17:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izetbegović otpočeo jednu eru - nekad 500, sada 3€
Pre 20 godina, odmah nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, uveden je GSM sistem u Bosni i Hercegovini.
To je označavalo početak ere mobilne komunikacije za građane BiH.
Prvu SIM karticu dobio je i prvi predsednik Alija Izetbegović, a njena cena iznosila je 1.000 KM (500 evra).
Upoznavanje predsednika Alije Izetbegovića o nameri uvođenja GSM u BiH
Tog 13. septembra 1996. godine tadašnji generalni direktor JPPTT Saobraćaja BiH Hajrudin >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Šuman prvu je SIM karticu uručio predsedniku Aliji Izetbegoviću.
Do kraja 1996. godine broj korisnika mobilne telefonije u BiH iznosio je 1.120, od čega ih je 1.020 bilo u Sarajevu i 100 u Tuzli. Ovom cifrom JPPTT ostvario je veliki uspeh na polju mobilnih telekomunikacija.
Iz današnje perspektive, odnosno registrovanih 1.616.831 korisnika današnjeg BH Telekoma, uspeh iz '96 godine izgleda simboličan. U narednih 10 godina broj korisnika povećao se za 1.000 puta.
Mobilne komunikacije predstavljaju tehnički sistem koji se najbrže razvijao, kako u svetu, tako i u BiH i tako postao najuspešniji sistem koji je ljudska civilizacija ikada stvorila.
Odlukom tadašnjeg menadžmenta, razvoju, izgradnji puštanjem prvog GSM sistema u BiH pristupilo se gotovo u isto vreme kao i u zemljama okruženja.
Na 6. sednici Upravnog odbora JP PTT saobraćaja BiH, održanoj 8. jula 1996. godine, donesena je Odluka o izgradnji GSM-a u Bosni i Hercegovini i istaknuto da to predstavlja uključenje Bosne i Hercegovine u evropske telekomunikacione sisteme.
Godine 1995. urađena je tenderska dokumentacija za uvođenje GSM sistema na teritoriji Bosne i Hercegovine koja je prosleđena početkom 1996. godine potencijalnim isporučiocima GSM opreme: Motoroli, Ericssonu, Siemensu i Alcatelu. Najbolji ponuđač na tenderu bio je Ericsson.
Projektom uvođenja GSM sistema predviđena je realizacija u dve faze: prva faza je obuhvatala pokrivanje prostora Sarajeva, Mostara, Zenice i Tuzle, a druga pokrivanje prostora Bihaća i Goražda.
Projekat je koštao 15.240.000 tadašnjih nemačkih maraka.
Sistem digitalne mobilne telefonije GSMBiH pušten je u eksperimentalnu fazu rada 12. septembra 1996. godine, a nakon odluke o cenama saobraćaja i nabavke prvih 1.000 aparata, GSM se pušta u komercijalnu upotrebu 10. oktobra 1996. godine.
Kada su u pitanju cene, mobilni uređaji bili su izuzetno skupi, a cene usluga pretplate i razgovora bile su nekoliko puta više od cena u fiksnoj mreži.
Cena priključka, odnosno broja u mobilnoj mreži iznosila je 1.000 KM bez poreza. Zbog toga su pioniri u korišćenju mobilnih usluga bili prvenstveno poslovni korisnici, koji su u mobilnosti prepoznali mogućnost unapređenja sopstvenog biznisa.
Moderne tehnologije neminovno su uticale na prihod operatera u Bosni i Hercegovini, regionu i u svetu. One su uzrokovale pad saobraćaja, manje SMS i govornih poruka. Zbog toga se operateri danas više usmeravaju na korišćenje takozvanog data saobraćaja. S druge strane, vrši se stalni redizajn ponude usluga, korisnicima se nude različiti paketi usluga koji kompenzuju pad tradicionalnih usluga, a što dovodi do povećanja broja korisnika i zadržavanja nivoa prihoda.
Dinamika razvoja telekomunikacijske industrije nameće operaterima potrebu za daljnjim investiranjem u inovativna i kolaborativna rjšenja sa ciljem kreiranja novih usluga i vrednosti za tržište.
U narednom peridu se predviđa da će se veći deo telekomunikacionog prometa odvijati posredstvom širokopojasnih usluga, Interneta i na njemu utemeljenih aplikacija, kao i na pametnim mobilnim uređajima, a što operaterima otvara mogućnost za razvoj novih poslovnih modela i usluga.
.jpg)
