Izvor: Blic, 16.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori bez uticaja na ekonomiju?
Izbori bez uticaja na ekonomiju?
BEOGRAD - Predsednik Srbije nema ovlašćenja koja bi mu omogućavala uticaj u domenu ekonomije. Indirektnih uticaja na ekonomiju, međutim, ima već tekuća predizborna trka. Kada su Vlada i Skupština odlučile da izbore zakažu za septembar, više od dva meseca pre krajnjeg roka, praktično su odložile raspravu i usvajanje čitavog niza ekonomskih zakona, koje su od početka godine najavljivale baš za septembar. Dodatnih mesec i više >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dana u 'čekaonici' ostaju brojni poreski zakoni, zatim zakoni koji bi trebalo da pojednostave i ubrzaju procedure za osnivanje firmi, da stimulišu strane i domaće investicije i zapošljavanje...
Koliko će aktuelna predsednička kampanja 'sputati' srpsku tranziciju i kakav bi tok tranzicija mogla imati nakon izbora? Analitičari društvenih i ekonomskih zbivanja imaju o tome različita, čak oprečna mišljenja.
Stojan Stamenković, saradnik Instituta ekonomskih nauka, kaže za 'Blic' da su pred građanima Srbije izbori 'na kojima će se odlučiti da li će naša zemlja nastaviti tranziciju poput Poljske, Mađarske i Češke, koje su danas među najozbiljnijim kandidatima za prijem u Evropsku uniju, ili će krenuti putem Bugarske i Rumunije, koje su 12 godina nakon proklamovanja reformi još na početku'. - Nedostatak konsenzusa oko sprovođenja čitavog paketa reformskih poteza glavni je razlog nezavidne pozicije u kojoj su se Bugarska i Rumunija našle, a ista opasnost sada preti i Srbiji - kaže Stamenković.
Sasvim suprotno, Nebojša Medojević, direktor Centra za tranziciju iz Podgorice i svojevremeno jedan od osnivača G17, tvrdi da u Srbiji 'istinskih i poštenih reformi i nema, već je umesto toga građanima ponuđena ideologija reformi'.
- Ta ideologija se nudi građanima, a vlast ne pokazuje ni najmanje volje da se odrekne privilegija koje je uživao i prošli režim: skupih državnih automobila, četa telohranitelja, prijateljstava sa ljudima čiji je imidž u društvu u najmanju ruku sumnjiv, druženja sa krupnim kapitalistima koji su bogatstvo i moć sticali u prethodnih 12 godina, dok je istovremeno većina građana permanentno siromašila - kaže za 'Blic' Medojević. On tvrdi da sadašnja srpska vlada na taj način 'šalje istu poruku kao prethodna i time podstiče dva straha: da se građanima ne prezentuje istina o stanju u zemlji, te da se poluge i pozicija vlasti i dalje koriste samo zarad ličnog bogaćenja'.
- Većina poteza koje je Đinđićeva vlada povukla stvorila je u narodu utisak da su obični građani jedini gubitnici u ekonomskim reformama, a da su na drugoj strani oni koji su sačuvali i sada uvećavaju bogatstvo stečeno za vreme Miloševićeve vladavine. Ovakav utisak ne samo da neće ublažiti upravo započete marketinške kampanje, već će ih, naprotiv, samo pojačati - kaže Medojević i naglašava da će, 'iako kandidat grupe građana', Miroljub Labus imati 'najveću štetu zbog dosadašnjeg ponašanja Vlade Srbije', a da će 'šansu dobiti desne i populističke snage'.
Srbobran Branković, direktor agencije za ispitivanje javnog mnjenja 'Medijum Galup', smatra da su 'birači u Srbiji svesni da od predsedničkih izbora ne treba očekivati nikakve spektakularne zaokrete u sferi ekonomije, jer se predsedničke funkcije ne odnose na ovu oblast'.
- Ljudi, prema mom uverenju, od budućeg predsednika nemaju nikakvih očekivanja kada je ekonomija u pitanju i otuda i opasnost da izbori ne uspeju - kaže Branković za 'Blic'. On napominje da 'sam koncept reformi i raskid sa prethodnim periodom od 10 godina nisu sporni', nego da su na delu 'duboke razlike u sferi politike i sukobi među rivalskim strankama'.
- Upravo ti sukobi proizvode nestabilno okruženje za ekonomske reforme i koče ih. Pošto su Vojislav Koštunica i Miroljub Labus najozbiljniji kandidati za predsednika Srbije, prema mom mišljenju, suštinskih razlika u odlučnosti za sprovođenje reformi u sferi ekonomije nema. To pokazuju i primeri iz istočnoevropskih zemalja gde je nakon prvog talasa promena koji je na vlast doveo desnicu, naišao period njihove smene levim snagama, a to nije dovelo u pitanje sprovođenje ekonomskih reformi - zaključuje Branković. P.R. i M.Z. Ljudima bode oči sloj novih bogataša
Stojan Stamenković smatra da su 'priče nekih od predsedničkih kandidata da neće dozvoliti otpuštanja radnika, rasprodaju preduzeća u društvenoj svojini, a da će istovremeno garantovati redovnu isplatu plata i penzija, potpuno nerealne'.
Upitan da li najveći deo stanovništva Srbije, koji je i do sada podnosio najveći teret tranzicije, ima strpljenja i snage da još izvesno vreme sačeka rast standarda, Stamenković kaže da 'na boljitak treba čekati još najmanje dve do četiri godine'.
- Običnim ljudima koji snose najveći teret reformi zaista bode oči sloj novih bogataša. Očigledno je da Zakon o ekstraprofitu nije imao uspeha, jer je naplaćeno svega 60 od najavljivanih pola milijarde evra, a negativne posledice su ogromne, jer je naneo štetu investicionoj klimi u zemlji. Ali alternativa odustajanja ili usporavanja reformi suviše bi nas koštala - tvrdi Stamenković.
