Izvor: Politika, 14.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbor manjeg zla
Ako hoćemo dobre, jake banke koje će odobravati velike kredite i širok spektar usluga, one moraju imati i veliki kapital Prodajom većinskog državnog vlasništva Vojvođanske banke, naglasio je ministar finansija Mlađan Dinkić, završen je prvi deo finansijske tranzicije u Srbiji. Ovo je šesti tender kojim je Republika Srbija prodala svoje vlasništvo u bankarskom sektoru od početka 2005. do danas. Posle Jubanke, Kontinental, Novosadske, Niške, Panonske i Vojvođanska banka, jedna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od najznačajnijih srpskih banaka, dobila je kvalitetnog strateškog partnera čije će iskustvo i reputacija, kako je istakao, znatno doprineti daljem povećanju kvaliteta i konkurentnosti usluga u Srbiji.
Kada je započela reforma bankarskog sektora tadašnji guverner, a sadašnji ministar finansija je najavio "miks" slovenačkog i hrvatskog modela. Da li smo sada dobili kvalitetan bankarski sektor i da li ćemo izbeći loša iskustva drugih zemalja koje su prodale sve banke?
– Ako hoćemo dobre, jake banke koje će odobravati velike kredite i širok spektar usluga, one moraju imati i veliki kapital. Bili bismo srećni da imamo veće domaće izvore, ali pošto ih nemamo, strane banke su neizbežne. Tako su one, sa jedne strane nužnost, a sa druge, pružaju kvalitetne bankarske usluge što su razlozi zašto se država opredelila da privatizuje najveći broj domaćih banaka – ocenjuje dr Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, i dodaje da naše zakonodavstvo izjednačava sve banke koje se tretiraju kao domaće, samo što je u nekima većinski strani, a u drugima domaći kapital.
Od toga da li je to dobro ili loše, nastavlja Dugalić, presudnije je kakav je kapital došao i kako te banke posluju. Do sada smo imali dobru privatizaciju tenderskim putem što je, kako ocenjuje, dobro za reputaciju zemlje. Na taj način obezbeđena je kontrola porekla kapitala.
– Sada su prisutne velike evropske banke – Krediagrikol, HVB, Erste, Sosijete ženeral. Dakle, stigao je dobar kapital iz dobrih evropskih banaka koje su donele niz bankarskih usluga, obogatile ponudu, povećale konkurenciju i napravile niz pozitivnih promena u bankarskom sektoru. Dugo je vladala zabluda da su te banke došle ovde da izvlače pare na druga tržišta. To se pokazalo pogrešno, jer dovlače kapital. Za državu i nacionalnu ekonomiju je, naravno, poželjno da ima i banke u većinskom domaćem vlasništvu. U ovom trenutku opredeljena je da to budu Komercijalna banka, a trebalo bi da se spoje Srpska banka i Poštanska štedionica. Te dve banke bi bile sasvim dovoljne za konkurenciju, ako budu dobro poslovale. Država, uz to, mora da ima i razvojnu banku i verovatno će JUBMES banka preuzeti tu ulogu – zaključuje Dugalić.
Od 10 najvećih banaka po ukupnoj bilansnoj sumi još su ostale dve sa domaćim kapitalom – Komercijalna i AIK banka Niš koje učestvuju sa oko 15 odsto. Po oceni dr Đorđa Đukića, srpska privatizacija banaka nema nikakvih dodirnih tačaka sa strategijom u Sloveniji zbog izuzetne postupnosti privatizacije slovenačkih banaka (uz prethodno restrukturisanje), zadržavanja druge po veličini banke u vlasništvu i posle ulaska u EU, kao i planom da se postupno otuđuju akcije u vlasništvu države, oko 20 odsto u prvom navratu.
– S druge strane, ponašanje stranih banaka na planu kamatnih stopa i provizija u Hrvatskoj u potpunosti se ponovilo u Srbiji, samo na još višem nivou zbog kartelizacije bankarskog sektora koji se mogao predvideti. Uz to, monetarne vlasti korišćenjem obavezne rezerve, kao grubog instrumenta za povlačenje likvidnosti iz banaka još više "duvaju u leđa" banaka da podižu kamate – kaže ovaj ekonomista i dodaje da se potvrdilo njegovo predviđanje, na osnovu empirijskih istraživanja stranih banaka u okolnim zemljama, da konkurencija neće dovesti do pada kamata u Srbiji.
– Kamatna marža je i dalje ekstremno visoka, oko 12 procentnih poena jer se bankarska industrija u Srbiji kartelizovala. Građanima Srbije ostaje samo da čekaju kada će rastuća konkurencija dovesti do osetnog pada kamatnih stopa što naprosto nije izgledno za narednih godinu–dve, smatra dr Đukić.
Biserka Dumić
[objavljeno: 14.09.2006.]
