Izvor: Politika, 13.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz treće u drugu ligu
Srbija je po konkurentnosti svoje privrede sa 91. došla na 85. mesto, ali je po mnogim drugim pokazateljima na samom začelju liste od 134 zemlje
Iz Švajcarske je pre neki dan stigla prijatna vest za naše uši – na rang-listi Svetskog ekonomskog foruma, na kojoj su nacionalne privrede po konkurentnosti, Srbija je u odnosu na prošlu godinu napredovala za šest mesta. Sada se nalazi na 85. „Politika” je tim povodom pitala profesora dr Mlađena Kovačevića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je pre 35 godina u ondašnjoj federaciji prvi doktorirao na temu „Faktori konkurentnosti jugoslovenskog izvoza”, šta to za nas znači.
– Ta vest, sama po sebi, nije baš tako vredna da bi se našla u udarnim vestima, ali u ovoj poplavi loših informacija o trgovinskom i platnom deficitu svaki napredak na toj rang-listi, pogotovu ako je pomak za šest mesta, vredan je pažnje. Ipak...
Šta to, ipak, kazuje?
Da se sportskim rečnikom izrazim – Srbija je sa vrha „treće lige”, gde je bila prošle godine, došla na dno „druge”. Na 85. mesto od 134 zemlje koje su uključene u tu listu. Neprijatno je saznanje da se ispred nje i sada nalaze mnoge države koje u našoj svesti figuriraju kao vrlo nerazvijene, sa nekonkurentnom privredom.
Koje?
Ispred Srbije su, na primer, Indonezija, Tunis, Portoriko, Barbados, Jordan, Indija, Bocvana, Mauricijus, Panama, Kostarika, Turska, Crna Gora (na 65. mestu), Vijetnam, Filipini, Ukrajina, Maroko, Sirija, El Salvador, Honduras, čak i Namibija.
U kojim faktorima konkurentnosti Srbija najviše zaostaje?
Za mene je frapantno da se Srbija po intenzitetu odliva „mozgova” nalazi čak na 131, a prošle godine je bila na 126. mestu. Dakle, samo tri zemlje po intenzitetu odliva ljudskog intelektualnog kapitala bile su u težoj situaciji od nas. Nije čudo. Za nauku izdvajamo 0,34 odsto bruto domaćeg proizvoda. Manje od mnogih ekstremno siromašnih zemalja, pa čak i iz Afrike.
Šta nam ta lista još kazuje?
Guverner NBS Radovan Jelašić ovih dana hvali se štednjom građana od gotovo šest milijardi evra. Vrlo je neprijatno saznanje da se na rang-listi po relativnoj veličini štednje Srbija nalazi na tek 125. mestu. Zato se i po kvalitetu komparativnih prednosti nalazimo na tek 110. mestu.
Gde smo po intenzitetu konkurencije na domaćem terenu?
Po intenzitetu lokalne konkurencije nalazimo se na 128, a lane smo bili na 126. mestu. Po stepenu dominacije ili monopolizovanosti tržišta, sada smo čak na 131, a prošle godine smo bili na 127. mestu. Da li čudi što smo po efikasnosti antimonopolske politike tek na 129. mestu? Dakle, samo pet zemalja sa te liste imaju neefikasniju antimonopolsku politiku.
Kako stojimo sa tehnološkim parametrima?
Vrlo loše. Po usvajanju savremene tehnologije u preduzećima, Srbija je tek na 126. mestu. Lane 121. Po mogućnostima da dođemo do najsavremenije tehnologije nalazimo se na 120, a po sofisticiranosti procesa proizvodnje na 114. mestu. Eto odgovora na pitanje zašto u strukturi izvoza Srbije dominiraju proizvodi niže faze prerade.
U kojim oblastima još zaostajemo?
Po sofisticiranosti finansijskog tržišta, kojim se ovih dana hvalimo, nalazimo se na 122. mestu. U odnosu na prošlu godinu pali smo za šesnaest mesta. I pored znatnog napretka u odnosu na prošlu godinu, po kvalitetu odnosa i saradnje između radnika i poslodavaca, Srbija je tek na 111. mestu. I posebno bih istakao njeno vrlo loše, 132. mesto po državnoj regulativi. Pad za tri mesta u odnosu na prošlu godinu. Na kraju, Srbija je vrlo loše plasirana kada je reč o obuci uz rad – tek na 121. mestu.
Ima li oblasti u kojoj nismo ispod stotog mesta?
Istakao bih vrlo visoko 31. mesto na kome smo po nivou matematičkog i tehničkog obrazovanja. Nažalost, i tu je došlo do velikog pada u odnosu na prošlu godinu, kada smo se nalazili na 14. mestu. Vrlo smo solidno plasirani i po opremljenosti personalnim računarima, a posebno smo dobro rangirani u transferu tehnologije putem stranih direktnih investicija – na 14. mestu.
Pre dva meseca formiran je Nacionalni savet za konkurentnost. Da li će to doprineti poboljšanju položaja Srbije na rang-listi zemalja po rastu konkurentnosti privrede?
Ovo je treći savet sa istim nazivom od 2003. Čine ga 11 ministara i jedan državni sekretar. I 2003. izrazio sam sumnju, a to i sada kažem – taj savet, s obzirom kako je komponovan, ništa neće uraditi jer su u njemu sve sami „generali”. Nema „vojnika” koji bi taj posao obavili.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 14/10/2008]
