Izvor: Politika, 18.Feb.2015, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz laboratorije „iscurilo” milion dinara
Pojedini profesori Medicinskog fakulteta imali pun fond plata i u zdravstvenoj i obrazovnoj ustanovi, piše u izveštaju DRI
Boško Stanijanov, nekadašnji radnik laboratorije u Kliničko- bolničkom centru Zvezdara, osumnjičen je da je 2013. godine „stavio sebi u džep” 1.037.000 dinara. To gotovo da čini desetinu ukupnih godišnjih prihoda laboratorije.
Od ukupno 12.408.000 dinara koliko je te godine uplaćeno na račun ove zdravstvene ustanove, izgubio se trag >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za 1.037.000 dinara. Zbog toga je Državna revizorska institucija (DRI) podnela krivičnu prijavu protiv Stanijanova, nekadašnjeg radnika laboratorije.
Postupak se vodi u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu zbog sumnje da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja propisano članom 359 Krivičnog zakonika. To je inače jasno navedeno i u izveštaju DRI, iako se ne navodi ime osumnjičenog već samo njegovi inicijali – B. S. U KBC „Zvezdara” odbili su da komentarišu ovaj slučaj zato što se vodi krivični postupak. Da je Stanijanov u međuvremenu dobio otkaz, vidi se i na internet stranici ove zdravstvene ustanove, gde njegovog imena i prezimena nema među osobljem laboratorije.
Ovo nije jedina zamerka državnih revizora na poslovanje KBC „Zvezdara”. U izveštaju se zamera to što 12 profesora Medicinskog fakulteta u ovoj ustanovi dobijalo plate kao da puno radno vreme provode u ovoj ustanovi. Revizori sumnjaju da je su profesori pun fond sati u mesecu naplaćivali i na Medicinskom fakultetu i tako praktično primali dve zarade, što je u suprotnosti sa članom 73 Zakona o visokom obrazovanju. Inače, na plate 12 profesora Medicinskog fakulteta je 2013. godine, prema izveštaju revizora, potrošeno više od 26 miliona dinara. To znači da je prosečna mesečna profesorska plata bila nešto manja od 100.000 dinara.
Revizori ne spore pravo profesorima Medicinskog fakulteta da predaju i rade na klinici i na fakultetu, jer na to po zakonu imaju pravo. Ono što se u izveštaju zamera jeste to što nije urađena podela radnog vremena između visokoškolske i zdravstvene ustanove, pa je pun fond časova upisivan i kod jednog i kod drugog „poslodavca”.
Da to nije praksa samo ove zdravstvene ustanove, pokazuje jedan drugi izveštaj DRI. I Klinički centar Srbije radio je po istom obrascu, pa je 292 zdravstvena radnika sa zvanjem nastavnika plaćao kao da su na klinici radili puno radno vreme. Za te svrhe potrošeno je više od 600 miliona dinara. Istu zamerku revizori su uputili Institutu za onkologiju.
Nenamenskom trošenju budžetskih para tu nije kraj. Rukovodstvu Kliničkog centra Srbije zamera se da je prihodovalo 235 miliona dinara, i to tako što je klinika bez ugovora pružala usluge pacijentima. Takođe, 2013. godine u ovoj ustanovi važio je cenovnik koji je osmislio sam direktor, sumnja se u izveštaju DRI. Inače, cene po pravilu utvrđuje upravni odbor, razjašnjava se u analizi državnih revizora.
Takođe, zaposleni u ovim ustanovama dobijali su novac za dežurstva koja su trajala i po 24 časa bez prekida, što je državnim revizorima bilo sumnjivo. Lekari su, takođe naplaćivali rad u Etičkom odboru, a minuli rad se obračunavao po većoj stopi od zakonske, pa su tako na mala vrata uvećavane i plate zdravstvenog osoblja. Zaposleni u Kliničkom centru Srbije pružali su usluge na koje po zakonu nemaju pravo, a sve to su naplaćivali. U ovoj zdravstvenoj ustanovi takođe su se dodeljivale jubilarne nagrade zaposlenima koji pravo na te nagrade nisu imali.
Klinički centri su, takođe, bez poštovanja javnih nabavki direktno dogovarali tekuće popravke i održavanje sa firmama i pojedincima.
Takođe, u bilansima Kliničkog centra prikazani su i rashodi za energente u iznosu većem od 200 miliona dinara koji nisu utrošeni.
A. Telesković
objavljeno: 18.02.2015.
