Izvor: Večernje novosti, 08.Okt.2013, 21:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Iz krize uz odricanje

SEČA plata u javnom sektoru pogodiće najviše 200.000 ljudi, sa zaradama većim od 60.000 dinara, ali će mere štednje osetiti i svi ostali građani Srbije. Ministar finansija Lazar Krstić najavio je u utorak mere za ekonomski oporavak privrede, među kojima je i porast niže stope poreza na dodatu vrednost sa osam na deset odsto. Uz to, neki proizvodi koji su do sada bili oporezovani nižom stopom PDV, sada će biti obuhvaćeni standarnom stopom od 20 odsto. Osim hleba, mleka i ostalih životnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << namirnica, stopa od osam odsto PDV zaračunava se i na ogrev, lekove, gradski prevoz, komunalne usluge... Sve ovo će da poskupi. Tako će, na primer, hleb "sava" umesto dosadašnjih 44 dinara, koštati 44,8 dinara. - Promenom ove poreske stope, osnovna potrošačka korpa od 65.000 dinara poskupeće za 450 dinara, odnosno 0,7 odsto - objašnjava ministar finansija Lazar Krstić. Kako je protekla sednica Vlade na kojoj su predstavljene mere štednje pročitajte OVDE- To i nije mala cena, ali mora da se plati. Osim egzistencijalnih namirnica, u ovoj grupi povlašćenih proizvoda nalaze se i kompjuteri i prateća oprema, hotelski smeštaj, ulaznice za bioskope, koncerte i drugo. Porez na neka od ovih dobara će sigurno skočiti sa osam na 20 odsto, ali je ministar u utorak javnosti uskratio konkretan spisak, rekavši samo da je reč o delu neegzistencijalnih dobara. Novi obračun PDV državnoj kasi trebalo bi, po proračunima, da donese 200 miliona evra godišnje. Još 150 miliona evra u budžet bi trebalo da se slije od sistemske borbe protiv sive ekonomije, koja uključuje i suzbijanje šverca duvana i nafte, koji odnose dobar deo akciznih prihoda. U borbu protiv sive ekonomije najviše će biti uključena Poreska uprava Srbije, koja će i sama biti temeljno reorganizovana. Od iduće godine, firme će elektronski da prijavljuju porez, a ne kroz 11 papirnih dokumenata, a ministar Krstić najavio je i direktnu proveru ostvarenog prometa. - Od drugog kvartala 2014. godine uvešćemo onlajn kontrolu fiskalnih računa sa novim kasama i fiskalizacijom - pojasnio je Krstić.BEZ MERA PROPAST - Teške mere su neophodne. Mogli smo ovako, bez njih, da živimo još šest meseci, do dve godine - kaže Lazar Krstić. - Ali bismo za dve godine imali javni dug od 85 odsto BDP i bankrot države. Tri kriterijuma su bila ključna za usvajanje ovih mera: ogroman fiskalni deficit, veliko učešće države, od 50 odsto, u srpskoj privredi, i održanje standarda građana i stvaranje novih mogućnosti. Jedna od šest novih mera, o kojoj se najviše i pričalo, jeste smanjenje zarada u javnom sektoru. Sve plate do 60.000 dinara će ostati iste, a sve više od toga biće "kresano" po određenom procentu. Iznosi između 60.000 i 100.000 dinara biće umanjeni za 20 odsto, a preko 100.000 dinara za 25 odsto. - Ova mera budžetu će doneti uštedu od 100 do 150 miliona evra godišnje, što je oko 0,3 odsto BDP - ukazuje Krstić. Ni javna preduzeća neće biti pošteđena stezanja kaiša. Treća grupa mera odnosi se upravo na smanjenje subvencija firmama koje su godinama živele na račun poreskih obveznika. - Nivo subvencija je dva, odnosno tri puta veći nego u evropskim zemljama, koja pomaže samo poljoprivredu i železnicu u nekim slučajevima - kaže Krstić. - Ukinuće se član br. 37 Zakona o budžetu i više se neće moći ispod crte izdvajati do 300 miliona evra na ime garancija. Te garancije javnim preduzećima predstavljaju i inače veliki problem države. One, po rečima Krstića, jesu uračunate u ukupan javni dug koji je dostigao 60 odsto BDP, ali kamate koje će država umesto njih morati da plaća - nisu. - To dodatno uvećava javni dug, jer zbog kamata na zaduženja javnih preduzeća svaku od naredne četiri godine počinjemo sa minusom od 200 do 400 miliona evra - pojasnio je ministar. On nije mogao da precizira tačnu uštedu koju će budžetu doneti sređivanje stanja u javnim preduzećima, kao i onim u restrukturiranju, ali je naglasio da se, do 2017. godine, očekuje strukturni efekat ove mere od 300 do 400 miliona evra godišnje. KREDIT OD MMF - Međunarodni monetarni fond je Srbiji ponudio ono što se ovakvim zemljama ne nudi, pa ćemo možda imati najpovoljniju podršku od MMF - obelodanio je u utorak prvi potpredsednik Vlade, Aleksandar Vučić. Uštede na robama u uslugama, što je četvrta mera, podrazumevaju da vlada bolje kontroliše samu sebe. Ovde su uključena sva službena putovanja, korišćenje vozila, dnevnice... - Ministarstvo finansija već je uputilo instrukciju svim ministarstvima da sama odrede uštede od 10 odsto za troškove robe i usluga u odnosu na rebalans budžeta za 2013. godinu - kaže Krstić. - Ovde "cedimo suvu drenovinu", jer ova mera može da donese uštede od 30 do 40 miliona evra. Peta mera ne podrazumeva stezanje kaiša, već se odnosi na mogućnost korišćenja jeftinijih kredita, što bi trebalo da bude omogućeno sprovođenjem prethodnih mera. Na svaku milijardu evra novog zaduženja po ceni nižoj od dva do tri odsto, Srbija može da uštedi 150 miliona evra u toku tri godine.KAD ĆE BITI Po najavama iz Vlade Srbije, već iduće nedelje kreće rad na izmenama zakona i podzakonskih akata, koji će omogućiti sprovođenje usvojenih ekonomskih mera. Neophodno je promeniti zakon o PDV, zakon o radu, ukinuti subvencije javnim preduzećima kroz novi zakon o budžetu... Tako da se prvi efekti očekuju s početka 2014. godine. Poslednja grupa mera tiče se poboljšanja poslovnog ambijenta koji podrazumeva hitnu izmenu Zakona o radu, pojednostavljenje procena izdavanja građevinskih dozvola i drugih ključnih procesa za poslovanje. Takođe, neophodna je promena modela infrastrukturnih investicija, koje će se od sada finansirati kroz javno-privatna partnerstva, odnosno koncesije. Miladin Kovačević: Radikalno, ali neophodno Krizne mere su iznuđene, ali opravdane. Očekujemo da će dati efekat na smanjenje budžetskog deficita od 2,5 procentnih poena - ocenio je ekonomista Miladin Kovačević. - Vodilo se mnogo računa o njenoj socijalnoj prihvatljivosti, jer nisu zahvaćena primanja niža od 60.000 dinara, kao ni penzije - smatra Kovačević. - Vlada je preduzela radikalne i oštre korake za sanaciju fiskalnog deficita, koji će u sledećoj godini verovatno biti sveden u okvire ispod četiri odsto BDP-a. Vladimir Vučković: Reforme na rashodima - "Solidan korak", ako se to shvati kao proces od tri godine prilagođavanja. - To je korak koji predviđa budžetski efekat "na papiru" od oko dva odsto, a videćemo koliko će to biti u praksi - rekao je Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta. - Tu će biti i političkih i socijalnih izazova i tu će se zapravo videti koliko je taj plan održiv. U merama je posebno dobro to što se otprilike dve trećine planiranog efekta sprovodi na rashodima, a jedna trećina na prihodima. To su po pravilu uspešnije reforme, koje se sprovode na rashodima. Milojko Arsić: Nije dovoljno - Mere su dobro koncipirane sa stanovišta njihovog uticaja na ekonomsku efikasnost, odnosno dugoročni rast privrede, i sa stanovišta pravičnosti - rekao je ekonomista Milojko Arsić. - Uštede se planiraju u onim segmentima javne potrošnje gde je inače javna potrošanja predimenzionirana. Ipak, ukupne uštede neće biti dovoljne. Rezultat mera biće smanjenje fiskalnog deficita za oko 1,5 odsto BDP. To je nedovoljno smanjenje, s obzirom na to da je on ove godine vrlo visok, a da će i sledeće godine biti na vrlo visokom nivou.700.000 NA JASLAMA Zaposlenih u javnom sektoru ima daleko više od procenjenih 550.000. Ministar Lazar Krstić rekao je da su se do sada u Registar zaposlenih u javnom sektoru slili podaci iz 92 odsto budžetskih korisnika, gde je zaposleno čak 660.000 ljudi. - Očekujemo da, kada se u registar unesu svi korisnici, broj zaposlenih u javnom sektoru dostigne 700.000 ljudi - kaže Krstić.

Nastavak na Večernje novosti...