Izvor: B92, 15.Jul.2011, 13:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Italijanska kriza opasna za Srbiju

Beograd/Rim -- Strahovanja da bi finansijski problemi Italije mogli da utiču i na srpsku ekonomiju su prema mišljenjima stručnjaka delimično opravdana.

Kako ocenjuju, kriza u Italiji mogla bi negativno da utiče na srpsku privredu, s obzirom da je ta zemlja jedan od najvećih investitora i važan spoljnotrgovinski partner Srbije.

"Kada kriza pogodi vašeg trećeg trgovinskog partnera realno je pretpostaviti da će biti makar indirektnih posledica", ocenjuje Nikola Jovanović >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iz Centra za novu politiku.

On navodi da Italija ima problem sa javnim dugom, što, po njegovom mišljenju, ne mora da znači ulazak u recesiju, a privatne investicije iz te zemlje ne bi trebalo za sada da budu ugrožene u Srbiji.

Berluskoni nije došao, otkazan Forum

U Srbiji je danas trebalo da bude održan poslovni forum Italije i Srbije, a delegaciju ministara i privrednika trebalo je da predvodi premijer Italije Silvio Berluskoni. Najpre je otkazan forum, a potom i dolazak Berluskonija, jer italijanski parlament treba danas da raspravlja o paketu štednje. Inače, tokom posete italijanske delegacije očekivalo se obelodanjivanje investicije u Kolubaru od skoro milijardu evra i ulaganja 800 miliona evra u izgradnju malih hidrocentrala. Treća značajna tema trebalo je da bude ulaganje više od milijardu evra u Fijat. Ambasador Italije u Beogradu Armando Varikio kaže da je srpska strana "u potpunosti razumela" razloge odlaganja posete.

Nikolić je precizirao da pre svega misli na ugovorena ulaganja Fijata i Benetona. Odlaganje održavanja Poslovnog foruma, koji je bio zakazan za danas, po Jovanovićevim rečima je veliki gubitak za Srbiju, jer je bilo pripremljeno objavljivanje nekoliko investicija i potpisivanje više poslovnih ugovora.

Podsećajući da je na prošlom takvom sastanku privrednika dve zemlje bilo potpisano 12 ugovora, Jovanović je izrazio očekivanje da će samit biti održan u septembru i da će svi dogovori biti i sprovedeni.

Jovanović je odbacio mogućnost da Italiju pogodi kriza poput one u Grčkoj, ocenjujući da se te dve zemlje ne mogu porediti. „Italija je mnogo razvijenija, sever te zemlje je ključna industrijska žila kucavica. uz to je regionalizovana država, ima dosta žilav sektor malih i srednjih preduzeća i nije tražila pomoć od EU ili MMF-a. Sama se bori sa krizom", objašnjava on.

Jovanović ističe da je dobar potez Vlade Italije da usvoji paket mera štednje. „Mislim da se neće prošitiri kriza na Italiju posle Grčke i Portugalije", zaključuje Jovanović.

Ekonomista Goran Nikolić izrazio je bojazan da će se kriza u Italiji negativno odraziti na srpski izvoz, investicije i bankarski sektor.

"Italija je jedan od dva naša najznačajnija spoljnotrgovinska partnera a posebno je značajno što je srpski izvoz u Italiju bio brzo rastući i sada se vrednost izvoza približava vrednosti uvoza. Postiji rizik da će Italija smanjiti potražnju za srpskim proizvodima", rekao je on.

Ukazujući da je Italija jedan od ključnih investitora u Srbiju, on je rekao da postoji bojazan da će ako se kriza u toj zemlji rasplamsa one biti smanjenje a da postoji mogućnost da realizacija već dogovorenih investicija bude dovedena u pitanje.

On je kazao da italijanska banke u Srbiji drže značajan deo aktive, da su neke od njih vodeće kao i da bi ih veća kriza sprečila da imaju ozbiljniju bankarsku aktivnost koja bi bila finansirana novcem iz matičnih banaka.

Najviše brige za bankarski sektor

Potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović rekao je da trenutna situacija u ekonomiji Italije može da zabrine srpsku privredu kojoj je prvi izvozni partner. On je dodao da su "velike pesimističke prognoze i najave još daleko" i da će biti nađeno i rešenje da kriza u Italiji ne dobije velike razmere.

Navodeći da 12,5 odsto ukupnog izvoza iz Srbije ide u Italiju, Vesović je ipak upozorio, da će, ukoliko kriza u toj državi dobije "neke ozbiljnije razmere biti ugrožen plasman naše robe na italijansko tržište".

Vesović je dodao da su Italija i Srbija ekonomski povezane i kroz mnogobrojne zajedničke poslove i investicije, čiju bi realizaciju kriza mogla da uspori.

Prema Vesoviću, još "opasniji" negativan uticaj kriza iz Italije mogla bi da ima na srpski bankarski sektor jer u Srbiji dve velike italijanske banke Inteza i Findomestik zauzimaju 25 odsto tržišta.

"Sve ovo ukazuje da bi za Srbiju bila dobra vest da Italija nadje način da prevaziđe krizu u kojoj se trenutno našla", naglasio je Vesović i dodao da bi kriza u toj zemlji imala mnogo veće razmene i posledice nego one u Grčkoj ili Španiji.

Stevanović: Fijat u Kragujevcu nije ugrožen

Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović veruje da se ekonomska kriza u Italiji neće odraziti na investicije Fijata u kragujevačku fabriku automobila, kao i da će ta zemlja brzo preproditi krizu.

"Ne očekujem bilo kakav zastoj kada je reč o investicijama, jer je reč o multinacionalnoj kompaniji koja ima centralu u Italiji i koja odlično posluje, a verujem i da će Italija brzo prebroditi krizu jer je reč o zemlji koja ima potencijale", izjavio Stevanović.

On je dodao da je u toku izgradnja četiri fabrike koje grade Fijatovi kooperanti na prostoru nekadašnje kasarne u Grošnici.

Ekonomski analitičar Miroslav Zdravković istakao da je rast izvoza u Italiju iz Srbije i ostalih bivših jugoslovenskih republika bio najvažniji za njihov ekonomski oporavak u 2010. i 2011.

On je kazao da krize u Grčkoj, Italiji, Španiji usporovaju oporavak čitave Evrope pa i Srbije, a da početak proizvodnje Fijata u Srbiji treba da podstakne industrijski oporavak domaće privrede.

Energetski projekti po planu

Srpsko-italijanski projekti u oblasti energetike neće biti ugroženi zbog otkazivanja ekonomskog samita Srbija-Italija, jer se svi zajednički poslovi odvijaju planiranom dinamikom, kažu u Ministarstvu infrastrukture i energetike.

Italija glavni partner Srbije

Italija je godinama prvorazredni spoljnotrgovinski partner Srbije i očekuje se da u 2011. razmena dostigne rekordnih tri milijarde dolara. Italija je šesti investitor u Srbiji, a kojoj posluje oko 250 italijanskih firmi koje upošljavaju 20.000 radnika i na ovdašnjem tržištu prihoduju 2,5 milijardi dolara godišnje. Italija je kao zemlja šesta po ulaganjima u Srbiji, a njihove kompanije su za devet godina investirale skoro milijardu dolara.

Dodatni sporazumi o saradnji dve zemlje u energetici koji su bili predviđeni za potpisivanje u Beogradu, biće potpisani u septembru, na sledećem poslovnom forumu Srbije i Italije, objašnajvaju u tom ministarstvu.

Resorna ministarstva Srbije i Italije potpisala su do sada dva dokumenta o saradnji u oblasti energetike.

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije i Ministarstvo privrednog razvoja Italije potpisli su 2009. godine u Beogradu Protokol o saradnji u energetici koji predviđa izgradnju novih elektrana u Srbiji za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora.

Te godine je u Rimu postignut i Sporazum kojim se utvrđuju strateški projekti na kojima će Srbija i Italija sarađivati u energetici.

U energetskom sektoru Elektroprivreda Srbije (EPS) je potpisala sa italijanskom kompanijom "Edison" preliminarni ugovor za izgradnju termoelektrane "Kolubara B", snage 700 megavata, a stvaranje zajedničkog preduzeća se očekuje sledeće godine.

EPS je takođe sa italijanskom partnerom "Seći energija" osnovao zajedničko preduzeće za izgradnju 10 hiroelektrana na Ibru, a dogovorena je i saradnja na izgradnji hidroelektrana Drini i u oblasti obnovljivih izvora energije.

Nastavak na B92...