Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Jan.2019, 15:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istraživanje: 56,7 odsto dijaspore želi da ulaže u Srbiju
Svoje znanje, kontakte, vreme i novac, u Srbiju želi da ulažu 56,7 odsto talenata iz srpske dijaspore, pokazuju danas predstavljeni rezultati istraživanja "Karakteristike i stavovi visokokvalifikovane dijaspore i povratnika".
Istraživanje pokazuje da više od polovine srpskih talenata iz dijaspore iskazuje spremnost da sarađuje sa Srbijom, ali trenutno, svega 18,6 odsto njih ima plan da se na neki način angažuje u matici, dok bi ostali to uradili ako bi neko to od njih zvanično >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << zatražio ili bi se stekli posebni uslovi sa naglaskom na tačno definisanje uslova saradnje.
Prema rezultatima istraživanja, 43,3 odsto anketiranih nije pokazalo spremnost da ulaže svoje resurse u razvoj matice, svaki četvrti akademac u dijaspori se izjasnio da nije u mogućnosti da ulaže u razvoj Srbije, dok 17, 8 odsto ne želi da ulaže u Srbiju.
Suprotno uobičajenom mišljenju, kako se navodi u istraživanju, da država od dijaspore i povratnika najpre dobija novac kao korist, ispitanici u prvi plan ističu znanje koje su stekli radeći u drugačijem društvenom okruženju i uslovima, zatim prijateljske i poslovne veze sa ljudima iz struke kao najvažnije što mogu da ulože u napredak Srbije.
Većina srpskih talenata u dijaspori i dalje je vezana za Srbiju i spremna da pomogne.
"U istraživanju to potvrđuje test lojalnosti prema kome čak 86 odsto ispitanika iz dijaspore daje podršku Srbiji na svim međunarodnim takmičenjima", navodi se u rezultatima istraživanja.
Poruka ispitanika je da uloga države u odnosu sa njima ne treba da bude jednostrano kabinetski osmišljena, parcijalna, površna i birokratsko-komandne prirode, već da suštinski polazi od partnerstva sa dijasporom i povratnicima kako bi se promovisala konkretna politika koja uvažava potrebe i aspiracije visokoobrazovane dijaspore i njenih partnera u matici.
Kako se u istraživanju ističe, dijaspora i povratnici od države zahtevaju na prvom mestu da ih "upozna" i da kreira bazu podatak koja bi bila dostupna svim zainteresovanim stranama.
„Zatim, ispitanici zahtevaju da se napravi bolja organizacija administracije kako bi se olakšala njihova i strana raznorodna ulaganja, da izvrši reformu naučnog sistema i da modernizuje sistem obrazovanja koji bi bio prilagođen potrebama tržišta".
Ispitanici zaključuju da putem korišćenja prakse modernog menadžmenta, državne strukture treba da kreiraju odgovarajuće okruženje i pruže potrebne resurse za razvijanje partnerstva između visokoobrazovane dijaspore i Srbije.
Prema ekonomskoj aktivnosti, većina anketiranih je zaposlena (80 odsto), pa slede studenti (15,6 odsto), dok je znatno niži udeo nezaposlenih lica (1,7 odsto) i penzionera (dva odsto).
Većina učesnika ankete živi u Sjedinjenim Američkim Državama (25,2 odsto) i u Nemačkoj (22,4 odsto). Na trećem mestu prema broju anketiranih je Kanada (7,6 odsto), slede Austrija i Australija (po 6,5 odsto), Velika Britanija (5,7 odsto), dok je udeo učesnika ankete iz drugi država manji od pet odsto.
Istraživanje, u kome su učestvovala 353 visokoobrazovana lica, urađeno je za "Centar za život-da nas bude više", u saradnji sa ministrom bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku i Republičkog zavoda za statistiku, i realizovano je krajem prošle godine.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
