Izvor: Politika, 15.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorijski sunovrat barela
Za manje od četiri meseca cena nafte prepolovljena: merno bure teksaskog petroleuma oko 74 dolara. – Nigerijski sud naložio „Šelu” da napusti najveći naftaški terminal u Africi
Zastrašujuće sume novca koje centralne banke širom razvijenog sveta ovih dana nemilice pumpaju posrnulim bankama samo su nakratko odagnale strah od ozbiljne recesije koja preti dobrom delu planete. Nakon dramatičnog uzleta vrednosti akcija na berzama od Volstrita do Australije, i privremenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jačanja vrednosti američkog dolara, jučerašnje turobne vesti sa svetskog tržišta nafte potvrdile su globalnu krizu poverenja u skori oporavak zapadnih ekonomija – do juče pokretača globalnog razvoja.
Prvi put od septembra 2007. godine, cena barela lake američke nafte sa novembarskim datumom isporuke srozala se juče na Berzi u Njujorku na 74,97 dolara. Istovremeno u Londonu, barel severnoatlantske nafte („brent”) pao je na 70,98 dolara. Podsećanja radi, barel nafte sredinom jula 2008. dostigao je istorijski rekord od oko 147 dolara.
Juče, neočekivani katalizator obaranja cene pokretačke sirovine globalne industrije je neizvesni rasplet odnosa vodećih svetskih naftaških kompanija sa vlastima u Nigeriji – jednom od vodećih svetskih izvoznika crnog zlata na Zapad. Naime, regionalni sud u nigerijskoj federalnoj jedinici Rečna država naložio je „Šelu” da napusti najveći naftaški terminal u Africi (oko 544 hektara), koji, po mišljenju lokalnog pravosuđa, petrogigant bespravno koristi od 1958. godine!
Pre tačno 50 godina „Šel” se dogovorio sa lokalnim poglavicama u regionu Boni da uz godišnju kiriju od dve britanske funte iznajmi prostor na kome je u međuvremenu izgradio skladište za 12 miliona barela nafte, heliodrom, centar za pretovar supertankera, pristanište za šest okeanskih tankera, klub za strane gastarbajtere, kao i veliki stambeni blok. Odlazak „Šela” iz oblasti Boni jedan je od ključnih zahteva pobunjeničkog pokreta MEND u pregovorima za poboljšanje odnosa jugoistoka Nigerije sa centralnom vladom u Abudži. Sudska presuda u korist zahteva nigerijskih starosedelaca da „Šel” napusti zemlju koju je protivzakonito prisvojio tek je deo sukoba velikih stranih naftaških kompanija sa lokalnim stanovništvom na jugoistoku Gvinejskog zaliva. Lokalna uprava u luci Port Harkur, glavnoj terminalskoj luci na jugoistoku zemlje, juče je ponovo oštro kritikovala francuski „Total” zbog nebrige za razvoj tog dela Nigerije. Oružani sukobi pobunjenika na jugoistoku te zemlje od početka milenijuma naterali su „Šel” da drastično smanji izvoz veoma kvalitetne nafte iz tog dela Afrike. Nigerija je zbog sukoba pobunjeničkih plemena Idžav i Icekeri sa stranim naftašima lane izgubila status najvećeg afričkog izvoznika nafte (Angola je preuzela titulu sa izvozom od oko 2,2 miliona barela dnevno). Američki planovi da do 2020. godine iz Nigerije nabavljaju čak 25 odsto neophodne nafte ugroženi su najnovijim zapletom u oblasti Boni.
U međuvremenu, dalji trend vrednosti akcija, valuta, zlata i nafte na svetskim berzama teško je predvidiv. Pad potrošnje u Americi, rekordni porast broja nezaposlenih, kao i neizvesni nivo rezervi crnog zlata u SAD, najave recesije u Nemačkoj, Japanu... doprinose širenju zebnje da se kriza globalnog finansijskog sektora nezadrživo razlila u realnu ekonomiju većeg dela planete.
„Nakon prvog udara zanosa zbog akcije vlada razvijenog sveta u finansijskom sektoru početkom sedmice, nastupilo je turobno otrežnjenje: bauk recesije sve je opipljiviji. Finansijski sektor i realna ekonomija u začaranom su krugu. Dalje posrtanje globalne ekonomije je gotovo opipljivo”, ocenjuje agencija Blumberg.
T. Vujić
[objavljeno: 16/10/2008]
