Izvor: Politika, 11.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorijski dan za srpsku ekonomiju
U godini punoletstva obnovljene Beogradske berze juče proradilo zvanično tržište akcija. – Akcije "Tigra" prve na listingu A
Za Beogradsku berzu, ali i za srpsku privredu, juče je bio istorijski datum – na listingu, odnosno zvaničnom tržištu kapitala, 18 godina od njegovog reosnivanja, premijerno su se pojavile prve akcije. Čast da "preseče vrpcu" imao je pirotski "Tigar", ali se uskoro može očekivati još nekoliko kompanija na listingu A, jer je posredi svojevrsni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poslovni prestiž, najavila je, u intervjuu za "Politiku", direktorka Berze Gordana Dostanić, uz opasku da je reč o listingu na kojem su uslovi za kotiranje akcija usklađeni sa onima koji važe na razvijenim tržištima i najstroži su u regionu.
Zahvaljujući dobrovoljnoj odluci "Tigra" da listira akcije, jer je menadžment procenio da nema šta da krije od svojih akcionara, investitora, partnera i konkurencije, faktički je i u Srbiji proradilo centralno tržište kapitalističke ekonomije.
Kompanija koja se, poput "Tigra", opredelila za izlazak na tržište na kojem važe najstroži kriterijumi u pogledu obaveze redovnog informisanja javnosti, poštovanja međunarodnih računovodstvenih standarda i dobijanja bezrezervnih revizorskih nalaza u prethodne tri godine poslovanja mora da istraje u tome kako ne bi bila skinuta sa listinga, što bi bila svojevrsna poslovna bruka i antireklama. Stalno ispunjavanje strogih kriterijuma, istovremeno, doprinosi razvoju takozvanog korporativnog upravljanja, koje, u stvari, podrazumeva negovanje kvalitetnog odnosa menadžmenta s vlasnicima – akcionarima i investicionom javnošću, naglašava naša sagovornica.
Kompanija koja listira svoje akcije istovremeno stvara sebi mogućnost za privlačenje moćnih institucionalnih, portfolio investitora, koji su, inače, propisima onemogućeni da ulažu na nezvanična tržišta.
Konkretno, neki veliki i moćni investicioni fondovi iz sveta, kao i privatni penzioni fondovi, zaobilaze vanberzanska tržišta, jer se smatra da je na njima nedopustivo veći rizik ulaganja. Zbog toga zvanični početak rada listinga A Beogradske berze treba shvatiti i kao šansu za privlačenje najvećih svetskih ulagača i konzervativnih investitora kao što su penzioni fondovi, kakvih i u Srbiji ima nekoliko.
Preduzeća čije akcije se kotiraju (listiraju) na berzi sasvim izvesno imaju mogućnost da budu deo korpe regionalnih indeksa akcija, a time i da snažnije privuku portfolio investitore zainteresovane za ulaganje u indekse kao sofisticirane berzanske proizvode, napominje Gordana Dostanić.
Dobrovoljnim pojavljivanjem na zvaničnom tržištu kompanije dobijaju priliku da, bez seobe na neku od svetskih megaberzi, privuku ulagače, zahvaljujući tome što su uočljivije onima koji tragaju za prilikom da ulože slobodni kapital. U svetskoj tržišnoj "džungli" "Tigar" bi, bez obzira na to što je veoma uspešna kompanija, bio manje upadljiv nego što će biti na zvaničnom tržištu Beogradske berze, koja je deo globalnog tržišta i pod svakodnevnim je monitoringom investitora iz sveta.
Berza namerava da naše najuspešnije kompanije predstavi potencijalnim investitorima i u svetskim berzanskim centrima, kako bi i na taj način skrenula pažnju investicione javnosti na potencijale srpskog tržišta kapitala, najavljuje Dostanićeva. Priliku da listiraju svoje akcije na zvaničnom tržištu Beogradske berze mogle bi da iskoriste i uspešne, izvorno privatne kompanije, koje dobro posluju i ispunjavaju stroge preduslove za izlazak na tržište A ili B.
Takve firme, kojima zbog ekspanzivnog razvoja često nedostaju sredstva za razvoj, mogle bi tad da emituju akcije radi dokapitalizacije i da ih ponude kupcima inicijalnom javnom ponudom, naglašava Dostanićeva.
Ovogodišnja dešavanja na Beogradskoj berzi, od svakodnevnih proboja istorijski maksimalnih vrednosti indeksa, velikog skoka prometa, uvođenja novog indeksa opšteg BELEX line u čijoj korpi su akcije 100 firmi, kao i početka rada listinga A kao "butika firmiranih akcija", pokazuju da srpska berza užurbano kreće ka izlazu iz tranzicione faze. Za dosadašnji razvoj berzanskog poslovanja u velikoj meri je zaslužan entuzijazam, ali je sad prilika da se racionalno sagledaju mogućnosti srpskog tržišta kapitala za privlačenje ne samo stranih investitora već i za aktiviranje domaćih investicionih potencijala radi razvoja ekonomije zemlje, koji nisu zanemarljivi, naglasila je Dostanićeva.
Vesna Arsenić
[objavljeno: 11.04.2007.]
