Izvor: B92, Tanjug, 02.Mar.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istočna Evropa ostaje bez pomoći
Brisel -- Samit Evropske unije obeležilo je odbijanje čelnika da, na poziv Mađarske, finansijski pritekne u pomoć pogođenim istočnoevropskim članicama, preneo je BBC.
Mađarski premijer Ferenc Đurčanji i češki premijer Mirek Topolanek na samitu EU
Lideri EU stavili su veto na mađarski predlog o pomoći vrednoj 180 milijardi evra, a automobilskim kompanijama poručili su da pomoć potraže kod svojih vlada. Na samitu je potvrđena rešenost da se izbegnu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sve protekcionističke mere unutar EU i naglašeno je da je "jedinstvo unutrašnjeg tržišta glavna pokretačka snaga privrednog rasta i zapošljavanja".
Evropski lideri naveli su da "nikog neće ostaviti na cedilu", uključujući i određenu pomoć "susedima u regionu", ali su odbacili podele i stvaranje blokova unutar EU.
Plan pomoći vredan nekoliko milijardi dolara odbačen je uz objašnjenje da svaka dodatna pomoć u borbi sa krizom mora biti razmatrana za svaku zemlju pojedinačno.
Nemačka kancelarka Angela Merkel objašnjava da jednaka pomoć za sve nije mudra odluka, jer se situacija razlikuje od zemlje do zemlje.
"Pomogli smo Mađarskoj kada se našla u teškoj situaciji, takođe smo pomogli i Letoniji kada je bila u teškoj finansijskoj situaciji. Nezahvalno je davati generalne procene i nema novih predloga", rekla je Merkelova.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je da su zemlje istočne Evrope već dobile hitnu pomoć iz fondova EU, Svetske banke i drugih finansijskih institucija i nema potrebe za novom pomoći.
Članice Unije saglasile su se da vlade tih zemalja moraju da se uvere da pomoći bankama ili auto-industriji ne smeju biti protežirane ili da oštete ekonomiju ostalih članica bloka.
Britanski premijer Gordon Braun opisao je protekcionizam kao način da se utre put dubljoj recesiji. "Ceo svet se mora složiti, kao što je Evropa ovde uradila, da se protekcionizam mora odbaciti, jer je to put u dublju recesiju", rekao je Braun.
Najava Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Evropske investicione banke (EIB) i Svetske banke (SB) da će odobriti ukupno 24,5 milijarde evra za podršku bankama i kreditiranje realnog sektora privrede u istočnoevropskim zemljama tokom dve godine je, kako ocenjuje londonski radio Bi Bi SI, dobar signal za sve veći broj ugroženih ekonomija.
Izvršni direktor Međunarodnog monetarnog fodna (MMF) Dominik Štros Kan je u petak pozdravio odluku EBRD, EIB i SB za ukazivanje pomoći ugroženim zemljama u istočnoj i srednjoj Evropi, obećavši da će se i Fond pridružiti tim naporima.
Samit EU pokazao da nacionalni prioriteti prevaguju
Topolanek: Obama u poseti Pragu 5. aprila
Američki predsednik Barak Obama posetiće Prag 5. aprila, izjavio je u Briselu češki premijer Mirek Topolanek, čija zemlja predsedava Evropskom unijom.On je rekao na konferenciji za novinare da su se lideri EU na vanrednom samitu u Briselu složili da ekonomska kriza može da bude prevaziđena samo poštovanjem jedinstvenih tržišnih pravila, preneo je Rojters. Samit EU je najnoviji u seriji skupova na visokom nivou koji se održavaju u Evropi i svetu uoči aprilskog sastanka lidera grupe 20 industrijskih najrazvijenijih zemalja u Londonu.
London - Jučerašnji samit EU je pokazao da nacionalni prioriteti odnose prevagu, a to dovodi u opasnost ključna evropska dostignuća u poslednje tri decenije - jedinstveno tržište, jedinstvenu valutu i ujedinjenje kontinenta posle pada Berlinskog zida, ocenjuje londonski "Gardijan".
I svi drugi britanski listovi opširno izveštavaju o jučerašnjem samitu, a većina u prvi plan stavlja izjavu mađarskog premijera Ferenca Đurčanja da je EU suočena sa opasnošću od nove "gvozdene zavese", ovog puta između njenih bogatih i siromašnih članica, i njegovo upozorenje da bi, ako pomoć izostane, milioni građana istočne Evrope mogli da pohrle na bogatiji Zapad u potrazi za poslom.
"Gardijan" ističe da je predsednik Nikola Sarkozi ostao pri ranije kritikovanim merama za spas francuske automobilske industrije, ujedno oštro napadajući način na koji je britanska vlada ogromnim novcem spasavala svoje banke.
Iako su u Brisel došli duboko podeljeni, lideri su bili svesni da je ulog ogroman i da je opstanak jedinstvenog tržišta i statusa Unije kao najvećeg trgovinskog bloka u svetu ozbiljno doveden u pitanje, prokomentarisao je BBC.
Dopisnik nedeljnika "Ekonomist" u Briselu Dejvid Reni smatra da je mađarska vlada verovatno poslednja koja bi trebalo da predvodi napore za dobijanje više novca od bogatih članica EU.
"Svi vrlo dobro znaju da je Mađarska u protekloj deceniji trošila kao pijani mornar, ne hajući za sutra. Ona sama snosi veliku odgovornost za haos u kome se našla", kaže on.
Mađarski premijer Đurčanj je, međutim, u intervjuu jednom madrarskom listu, izjavio da njegovoj zemlji ne preti finansijska katastrofa. On je objasnio da Mađarska "ima rezerve od 40 milijardi evra, zahvaljujući aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom".
Ove godine, Mađarska treba da plati spoljnim poveriocima tri milijarde evra, što je u odnosu na raspoložive rezerve mala suma, objasnio je Đurčanj.
