Izvor: S media, 07.Okt.2009, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istanbul:Reforme glavna tema
Na redovnom godišnjem sastanku Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Istanbulu, zvaničnici iz celog sveta danas nastavljaju razgovore o tome šta treba učiniti kako bi se učvrstili još krhki znaci oporavka globalne privrede posle najteže recesije od Drugog svetskog rata.
Ministri finansija, guverneri centralnih banaka i poslovni ljudi iz celog sveta imaće na dnevnom redu i pitanje kakve sistemske promene treba izvršiti u medjunarodnim finansijskim institucijama >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << kako bi se sprečilo ponavljanje krize i kako bi, u slučaju da se to ipak dogodi, MMF i Svetska banka mogli efikasnije da reaguju.
U izveštaju objavljenom pred sastanak u Istanbulu, grupa od 30 uglednih bankara i ekonomista kritikovala je MMF što u godinama iz nas nije upozorio da može da dodje do krize. Na drugoj strani, deo stručnjaka ocenjuje da takve kritike nisu osnovane, prenosi londonski Bi-Bi-Si.
"To pomalo nije fer zato što MMF nije u stanju da značajno utiče na najvažnije razvijene zemlje, kao što su SAD, Japan, Britanija i Francuska. Uloga MMF-a je više da savetuje. Mislim da je pogrešno kriviti MMF zato što nije predvideo finansijsku krizu, ali kada je kriza izbila MMF je odigrao vrlo važnu ulogu jer je savetovao vlade kako da izadju iz nje", izjavio je za Bi-Bi-Si profesor medjunarodnih finansija Kern Aleksander.
MMF je svakako ponovo dobio značajnu ulogu, koju je u velikoj meri izgubio u godinama pred ekonomsku krizu, kada je bilo relativno lako pozajmiti pare od privatnih banaka i fondova.
Ne samo da resursi Fonda povećani kako bi on bio u stanju da priskoči u pomoć najteže pogodjenim zemljama, nego su stručnjaci MMF angažovani da nadgledaju mere ekonomske politike širom sveta.
Sada se govori o tome kako dodatno proširiti mandat MMF-a, kako bi on bio u stanju da nadgleda i makroekonomsko stanje i banke i postao centralno mesto na kojem će se razmenjivati informacije o globalnoj ekonomiji i finansijama i koordinirati mere kojre preduzimaju vlade.
Medjutim, paralelno sa razgovorima o tome šta treba preduzeti da bi medjunarodne finansijske institucije bile efikasnije, vodi se i debata o tome koliko koja zemlja u njima ima uticaja.
Od osnivanja MMF-a i Svetske banke, vodeću reč u tim instutucijama imaju Amerikanci i zapadnoevropske zemlje; sada se čini neminovnim da se povećaju takozvane kvote, a time i uticaj najvećih zemalja u razvoju kao što su Indija, Kina i Brazil.
Piter Stajn iz magazina Vol strit džornal za područje Azije ocenjuje da je sa stanovišta zemalja u razvoju do promene trebalo da dodje odavno.
"U Indiji, Kini i drugim azijskim zemljama je u prošlosti bilo dosta nezadovoljstva oko MMF-a. On je doživljavan kao klub bogatih. Posebno su Sjedinjene Američke Države do sada imale veliki uticaj na MMF, i to se ne dopada zemjama u ovom delu sveta", izjavio je Stajn za Bi-Bi-Si,
Amerikanci i zapadnoevropske zemlje pristali su da se njihove kvote u MMF smanje za pet odsto, kako bi se povećao uticaj Kine, Indije i drugih zemalja koje se ubrzano razvijaju i čine sve veći udeo u svetskom bruto nacionalnom proizvodu.
Ministar finansija Egipta Jusuf Butros Gali, koji predsedava MMF-ovim komitetom za finansije, priznaje da neće biti lako postići dogovor, s obzirom na to da ključne zemlje u razvoju traže veće ustupke.
"To je proces koji će zahtevati vreme, to se neće dogoditi preko noći, radimo na reformi institucije koja je složena i koja utiče čitavu svetsku privredu", izjavio je Gali.
Razgovori o preraspodeli uticaja u MMF-u trebalo bi da se završe do januara 2011. godine - očekuje se da Amerikanci neće izgubiti pravo da ulože veto na većinu odluka u Fondu, ali da će ključne zemlje u razvoju dobiti veći uticaj.
