Izvor: B92, 29.Nov.2010, 21:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispraviti nepravde ratnih sukoba
Beograd -- Vraćanje vlasništva ili kompenzacija za imovinu izgubljenu tokom ratnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji ključne su za povratak raseljnih i izbeglih.
Glavno pitanje koje se postavlja jeste na koji način demokratije u nastajanju mogu da isprave nepravde u vezi sa pravom vlasništva, a da ne nanose nove.
To je zaključak studije Evropskog parlamenta o problemima povratka imovine posle sukoba u bivšoj Jugoslaviji 90-ih godina kojom su obuhvaćene BiH, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Hrvatska i Kosovo.
Studija je izrađena na temelju peticije Međunarodne unije za povratak nepokretne imovine (UIPI) koja će sutra u Briselu objaviti sažetak ove i studije o problemu imovine oduzete posle Drugog svetskog rata u zemljama Zapadnog Balkana.
U studiji koja se bavi pitanjem vlasništva u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu podseća se da su sukobi 90-ih izazvali masovna premeštanja stanovništva i navodi da povratak imovine i vlasničkih prava otežava i to što je imovina izbeglih i raseljenih delom uništena, ili data na korišćenje drugim korisnicima.
Situaciju dodatno komplikuju migracija stanovništva sa sela u gradove, bespravna gradnja, neažurne katastarska evidencija, nepostojanje ili neprimenjivanje zakone.
Uz detaljnu analizu situacije u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu u studiji se navodi da bi prvo rešenje za probleme imovine i vlasničkih prava nastale zbog sukoba u bivšoj Jugoslaviji trebalo da bude restitucija.
Kompenzaciji bi trebalo pribegavati tek ako povraćaj nije moguć, a izvesnu naknadu trebalo bi da dobiju i onima kojima je tuđa imovina u međuvremenu data na korišćenje.
Kada je reč o BiH u studiji se posebno ukazuje na diskriminatorski karakter zakona iz ratnog perioda koji je omogućavao oduzimanje napuštene imovine i njeno dodeljivanje novim korisnicima.
Ističe se da je neophodno da se usklade zakoni na nivou BiH i entiteta, da se unapredi postojeći pravni okvir i njegova primena, da se završi proces vlasničke transformacije, kao i da se formira relevantna zajednička baza podataka o imovini na nivou BiH.
Za Hrvatsku se pored drugog navodi potreba preciznog regulisanja procesdure za vraćanje u posed imovine prvobitnim korisnicima - vlasnicima. Ukazuje se i na potrebu da se uspostavi konzistentan sistem pravnih normi koji će omogućiti sistematsko i celovito rešavanje vlasničkih problema.
Kada je u pitanju Kosovo navodi se da rešavanje imovinskih pitanja na Kosovu ne podrazumeva uvek i povratak raseljenih. Kosovu se predlaže uskladjivanje i sveobuhvatna reforma imovinskih zakona, revizija i usklađivanje katastarske evidencije sa evropskim standradima, rešavanje problema povratka imovine nacionalizovane tokom socijalizma, uspostavljanje šema za kompenzaciju.
Studija o problemu povratka imovine posle ratnih sukoba u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu kao i druga, posvećenu problemu denacionaliziacije u zemljama Zapadnog Balkana biće predstavljene na sutrašnjem skupu u Briselu na kojem će učestvovati i predstavnici udruženja za restituciju iz Srbije, Bosne, Hrvatske, Albanije, Rumunije i Bugarske.
